Како да здраво доручкујете - пет грешака које треба избјећи

Код одабира намирница за доручак водите рачуна о њиховој хранљивој вриједности, али и правој комбинацији која ће пружити тијелу све што му је потребно без непотребног гомилања калорија.

Протеини за дужи осјећај ситости

Многи људи за доручак једу пецива или хљеб са намазима.

Нутриционисти истичу да су протеини неизоставан дио сваког доручка, јер се варе знатно дуже од угљених хидрата, због чега и осјећај ситости након доручка дуже траје.

Добар избор је чинија кукурузних пахуљица са 2 децилитра млијека или пак кувано јаје.

Више влакана за боље варење

Што је више шећера у доручку, то се он брже вари и брже ћете огладнити након њега.

Влакна су веома важна за дуготрајан осјећај ситости и бољу пробаву, а сваки доручак треба да садржи пет грама влакана.

Интегрално брашно, пшеничне мекиње, орашасти плодови, воће и поврће намирнице су са великим дијелом здравих влакана.

Масноће за ситост

Након посног оброка који је лишен масноћа у року од сат времена након јела, сигурно ћете осјећати глад.

Пуномасни јогурт, сир, туњевина или јаја богата су здравим масноћама од којих се нећете угојити, а пружиће вам дуготрајан осјећај ситости.

Мали оброк

Јабука за доручак није комплетан оброк, мада је богата влакнима, минералима и витаминима и она је тек увод у доручак.

Најбоље ју је појести 15 минута прије доручка како би отворила апетит, а правило је да се доручак треба састојати од минимално 500 калорија, чиме се спрјечава касније преједање.

Доручкујте на вријеме

Поента доручка је покретања метаболизма, а правило је да га треба појести у року од сат времена након устајања како би имао добар ефект на организам.

Једете ли доручак у вријеме ручка, не само да успоравате метаболизам него уносите и више калорија, упозоравају нутриционисти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.