Зоран Стефанов, фронтмен бенда “Исказ”, за “Глас Српске”: Музика била и остала спас душе

Миланка Митрић
Зоран Стефанов, фронтмен бенда “Исказ”, за “Глас Српске”: Музика била и остала спас душе

Права лепота је у томе што никада није постојао неки конкретан план или очекивање. Музика је била и остала спас душе. Све што долази с тим, а може се назвати остварењем сна је предиван бонус.

Свакако, сан је најбитније имати и сањати јер само остварење може уједно означити и крај сна. Наш је план да овај сан траје што је дуже могуће, да наступамо са великим бендовима који су нас инспирисали да кренемо, са млађима који нас инспиришу да не стајемо.

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” фронтмен бенда “Исказ” Зоран Стефанов. “Исказ” ће наступити на овогодишњем “ОК фесту” на Тјентишту. Фестивал ће бити одржан од 12. до 14. јула.

ГЛАС: Јесмо ли данас довољно гласни за себе и за друге?

СТЕФАНОВ: Увек је највећи изазов био бити довољно гласан за себе. Ствари функционишу онда када почнемо да пребацујемо границу гласноће која нас задовољава. Тада вероватно постајемо довољно гласни и за друге. Данас је много више потребно  пребацивати ту границу јер се чини да су људи глувљи него икада.

ГЛАС: С обзиром на то да сте објавили албуме насловљене као “Ерос” и “Танатос”, посматрате ли свијет као неспорну и константну борбу двију страна?

СТЕФАНОВ: Када се све сведе на просте чиниоце, може се тако рећи. Ипак, суштину ствари чине оне сиве нијансе између тих двију страна јер је то одраз наших живота.  Искуство показује да ништа није толико црно, нити пак бело. Колико људи познајете да су безгрешни, или да су тотално чисте савести? То је добра одредница за један животни наслов, али је суштина у поднасловима који тај наслов чине.

ГЛАС: Јесмо ли превише експонирани и зашто је то проблематично? Како сачувати себе у времену као што је ово?

СТЕФАНОВ: Присталица сам теорије да је дуго рађено на томе да будемо превише експонирани. Неко ће то назвати теоријом завере, али су неке ствари очигледне. Комплетно друштво се креће у смеру потчињености наметнутом систему и потпуног одсуства приватности. Једини начин да се сачувамо од тога је да лечимо и излечимо зависност од друштвених мрежа и конзумације тривијалних и бесмислених информација. Можда је већ касно за то. Данашња деца се рађају у суманутом систему вредности који као пречицу до себе користи модерне технологије.

ГЛАС: Постоји ли права слобода мишљења или се сви заваравамо да можемо увијек све рећи наглас без посљедица? Музика је ту да олакша исказивање свега?

СТЕФАНОВ: Слобода мишљења постоји до оног момента док не постане “слобода” говора. Слобода говора је слободна до оног момента док не угрози слободу система да ради по својој вољи.

Кроз историју се показало да је слобода говора скупа привилегија када је у рукама интелигенције. Њена цена је у том случају сам живот. Неретко је њена цена толика и када са музиком створи љубавне везе. Ствар је ипак у томе да музика као и свака уметност тежи ка артистичкој интерпретацији која није прости индиго, те ту не можемо говорити о директном мењању ствари, већ о инспирацији која може довести до промена.

Музика не мења, али инспирише оне који мењају. Можда не олакшава исказивање, али га појачава и лакше допире до људи.

ГЛАС: Зашто олако причамо о промјенама, а тако тешко ишта радимо о том питању? Толико смо запали у летаргију да не знамо изаћи?

СТЕФАНОВ: Почећу овај одговор стихом који ће се наћи на нашем новом албуму: “Стари су пукли, младима је тупа жаока, године у були постале су лоша навика”.

Сви знамо или макар осећамо да нешто није у реду и да су нам потребне промене. Проблем је у томе што су старије генерације превише пута биле преварене и разочаране па им је дух сломљен, док млађе генерације још не знају шта хоће од себе и свог живота. Млади су заокупирани гомилом непотребних информација које их константно бомбардују и муте им фокус ка стварности.

Таква атмосфера је идеална за стварање летаргије и депресивног стања у које смо запали. Често се питам шта је то што нас тера да будемо толико индиферентни према свим глупостима које нас угрожавају.

Можда је део одговора у томе да су родитељи оних који би данас требало да се боре управо разочарани и преварени борци који своју децу сада саветују да се не буне узалуд. Ипак, остаје она стара добра изрека: “Ако кренем, можда изгубим, али ако станем, већ сам изгубио”.

ГЛАС: Да ли је у припреми нешто ново? И да ли су у плану неке нове сарадње?

СТЕФАНОВ: Увелико се ради на петом студијском албуму по имену “Лавиринат” (спој речи лавиринт и инат), али смо често на путу и свиркама па се све мало одужило. Од гостовања је за сада најављена песма са бендом “Гоблини” и објављен сингл са  саставом “Ничим изазван”. На албуму ће бити још сарадњи са музичарима и ауторима из нама блиских музичких праваца, али и с онима за које се можда не би очекивало да буду ту. Свакако волимо да експериментишемо са музиком и да константно развијамо израз.

Позитивна енергија

 

ГЛАС: Какву атмосферу очекујете на Тјентишту? Шта публика може да очекује? Шта мислите о фестивалу као што је “ОК фест”?

СТЕФАНОВ: Чули смо све најлепше о фестивалу од својих колега који су тамо већ свирали. Ми ћемо пружити добар кондициони тренинг публици и покушаћемо да јој пружимо позитивну енергију коју носимо кроз своје наступе. Надамо се да ће нам узвратити у најмању руку истом мером. Увек је изазов кад негде први пут долазимо јер тада знамо да морамо да се покажемо у најбољем светлу. Обећавамо да ћемо дати све од себе да се људи лепо проведу уз нас. Спремамо један пакет наших најенергичнијих песама за ту прилику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана