Живот познате глумице луђи је од филма: Појела ухо, диловала дрогу и једном изјавом разбјеснила свијет

Г.С.
Foto: Closermag.fr

Фатална љепотица из чувеног филма “Бети Блу” била је и остала једно је од најупечатљивих лица француске кинематографије. Глумица Беатис Дал водрила је луд живот, кршила законе и морална начела и тиме се поноси.

Детаљи из њене бурне биографије откривају да је највећа панкерка на филму.

- Никада нисам мислила да сам лијепа, али имам моћ привлачности, рекла је о себи за Гардијан. Заштитни знак Беатрис Дал је њен размак зуба, који многи сматрају секси. Готово увек носи само црну гардеробу, на усне ставља црвени руж, има тетоважу крста на лијевом зглобу и распеће изнад деколтеа.

Руперт Еверет, геј глумац с којим је била у вези, описао ју је као “Јованку Орлеанку – када би била бомбаш самоубица”.

Са само 14 година Беатрис је побјегла од куће и преселила се у Париз, гдје је живјела од крађа. Тада, као и сада пратил је панк сцену у Француској, преноси Ало.

Буран љубавни живот

Њен први муж, сликар Жан Франсоа Дал убио се три мјесеца након њиховог раскида. Свог другог мужа Гуенела Мезијанија упознала је када је снимала филм у затвору, гдје је он служио казну због силовања.

Од њега се развела 2014. године када је поново постао насилан. Била је и у бурној вези с репером Џоијем Старом, човјеком са тако кратким фитиљем да је једном ударио мајмуна у једној ТВ емисији. Поред свега, како каже увек је чувала своју независност.

- Никада нисам живјела са момком за кога сам се удала или ког сам вољела. Живим сама. И сама сам веома добро. Видите, желим да радим све што мушкарац може, али много боље, рекла је француска глумица.

Канибализам, затвор, пороци

Током каријере, пратиле су је шокантне изјаве. У једној ТВ емисији 2016. године, шокирала је све када је признала да је појела уво мртваца док је била у мртвачници.

- Једном смо себи направили оброк, хтели смо да једемо јер смо узели есид. Пробали смо уво. Ох ла ла, није ништа страшно. У сваком случају, тип се није бунио, није ни знао да сам му појела уши, рекла је кроз смијех. 

Такође је открила и како је неколико пута продала дијелове тијела студентима медицине. Била је и хапшена због посједовања хероина и кокаина, 1995. године.

Три године прије тога осуђена је за крађу огрлице на шест мјесеци условне казне. Рекла је да је украла огрлицу јер је била депресивна.

 

Једна улога све је промијенила

Једног дана средином 80-их, Дал је шетала Паризом и фотограф у пролазу ју је усликао, а тада није ни слутила како ће јој се живот промјенити.

- Следеће што знам је да сам на насловној страни часописа који се зове Пхото, рекла је. Њену фотографију видио је директор кастинга Доминик Беснехард, који ју је предложио за главну улогу у “Бети Блу”. Филм данас многи називају секситичким, али она не мисли тако.

- Постоји много енглеских и америчких рок музичара који су ми указали омаж као Бети. Заиста сам поносна на то, признаје глумица. Током каријере снимила је 75 филмова, али тврди да се није обогатила.

- Немам ауто, немам свој стан, немам кућу на селу. Али када погледам своју каријеру, знам да сам добра глумица. Нећу да се проституишем. Апсолутно не критикујем проститутке, али никада нисам прихватила улогу због новца, искрена је Беатрис.

Ошамарила америчког конзула

Истиче да се не слаже са својим колегиницама, француским глумцима Кетрин Денув и Брижит Бардо о англосаксонском пуританизму који стоји иза покрета “МеТоо.

- У знак солидарности са женама, подржавам “МеТоо и жене које су малтретиране. Али знате шта ми је бизарно? Тако се ти мушкарци осуђују и онда видите слике тих истих жена које позирају руку под руку са њима. То се десило са Харвијем Вајнштајном. Било је глумица које су га осудиле – врло добро. Али шта онда, ходати руку под руку с њим? Стварно?, запитала се.

Беатрис каже да ју је Вајнштајн упознао са Микијем Рурком за којег је чак желела да се уда, а њена каријера данас би вјероватно била другачија да није ошамарила службеника америчке амбасаде 1997.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана