Жена Дејана Томашевића због болести имала тијело старо 75 година: Сад је "жива ватра"

Прослављени кошаркаш Дејан Томашевић док се активно бавио спортом, остављао је срце на терену, док му је породица, а посебно супруга Јелена Томашевић, била највећа подршка. Потом се овај брачни пар нашао пред велики изазовом - Дејанова лепша половина суочила се за дијагнозом која јој је у једном тренутку онемогућила да нормално функционише.

Од тада је спортиста показао колико му је заиста срце и постао је главни ослонац својој супрузи и дјеци, преузео је ствар у своје руке и учинио је све да Јелена што пре буде боље. Међутим, изгледа да је сада дошло до трзавица у њиховом бајковитом љубавном односу.

Наиме, Јелена и Дејан били су синоним за складан брак, а једно уз друго били су и кад се плакало и кад се славило, преноси Курир.

Судбоносно „да“ су изговорила 1997. године прво у општини, а неколико месеци касније и у Саборној цркви.

Спортиста је неријетко истицао да чим је угледао Јелену, осјетио је да је управо она права жена за њега, а варнице су се појавиле већ при првом сусрету. Мада, многи им нису предвиђали свјетлу будућност, посебно због периода у којем се се упознали.

Са једне стране, Дејан је тада био међу најпопуларнијих мушкараца у Србији, док је са друге стране Јелена била у растројству због развода брака из ког има сина Маринка. Испоставило се да су сви грешили све до сада.

У годинама које су услиједиле добили су Мању, Миу и Матију, које Дејан никада није раздвајао од Маринка, а породица Томашевић је постала прошле године богатија за још једног члана -најстарији син им је подарио унука, који је постао њихов центар свијета.

Пар се у последње вријеме готово нигдје не појављује заједно, посебно откако је Дејан упловио у политичке воде.

Последњи пут су виђени како руку под руку долазе на прославу 40. рођендана хармоникаша Аце Софронијевића и тада је дјеловало да је све у најбољем реду, осмех са лица нису скидали и одлично су се забављали.

Да је нешто кренуло по злу Јелена је показала једним поступком - обрисала је све слике са супргом са свог Инстаграм профила, те је оставила само три фотографије на којима позирају заједно са дјецом. Мада, до сада се нико од њих није оглашавао поводом гласина да је њихов брак налази на климавим ногама.

Јеленина борба да тешком болешћу

Јелена годинама болује од лупуса, све распрострањеније аутоимуне болести, а своју борбу описала је једном приликом у емисији „Ординација“ на РТС-у.

Први симптоми болести јавили су се прије 12 година и били су врло неупадљиви, каже ова мама четверо дјеце.

„Приметила сам месец дана након четвртог порођаја да ми отиче један прст, па сутрадан други. Обратили смо се лекарима који су урадили све потребне анализе и открили су да имам лупус.Тада сам и први пут сазнала да постоји обољење под тим именом“, прича Јелена и додаје да се све то дешавало док су Живели у Шпанији.

Мало потом је Дејан потписао уговор у Грчкој, преселили су се у Атину и ту је затражила друго мишљење. Нажалост, дијагноза је била потврђена.

„Доктор ми је објаснио да без обзира на то што имам 36 година, моје тело је старо 75. На моју штету су открили и да сам уз лупус добила и једну пратећу болест која се зове реуматоидни артритис“, каже и додаје да је потом уследио долазак у Београд и лијечење.

Дејан је тај период описао највеома стресан, али се дивио Јелени како је све стоички подносила.

„Јелена, ако је и имала неке здравствене проблеме, никада се није жалила. Увек сам ја био у центру пажње. По први пут сада она не може да преузме обавезе, јер има температуру, што се дешавало првих шест месеци. Њен највећи квалитет је, што и поред свих тих проблема, није дозвољавала да ми то на неки начин осетимо. После смо сазнали да се трудила да се осами кад јој је баш тешко, да оде и исплаче се, позове сестре и подели ту муку, али се трудила да ми то у кући не приметимо“, каже Томашевић.

Какви су симптоми болести и зашто је толико „тешка“ да особа није у стању да обавља уобичајене послове?

„Прво је почела температура, коју су пратили отоци. На пример, отекне ми део руке, буде ужасно затегнуто, зацрвени се, не може рука да се помера ни у једном правцу. После 5-7 дана оток спласне, кожа се врати у поравњање да можемо нешто да урадимо. Кад кажемо да не можемо ништа да радимо, то значи да нисте у стању да се умијете, да се обучете, окупате, а поготово ако имате бебу у кући - не можете да је загрлите, да се играте са њом... То је много болније. Тада више не боли тело, тада боле ум и дух. Највише душа“, прича Јелена, а спортиста се надовезао:

„Волео бих да кажем да сам ја тад преузео те обавезе, посебно око Матије, али нисам. Ипак је она поред свих болова пресвлачила бебу, хранила, дојила...“, искрен је Дејан.

О томе колико је важна подршка и љубав супруга, како би се та „болна душа“ изборила са свиме, ова храбра дама каже:

„Дејан и ја смо направили фантастичну конекцију, ми смо букавлно конектовани у једну чисту љубав. Када крај себе имате некога таквог, онда тачно знате где ћете да изађете, шта ћете да радите у будућности... Тако смо ми испланирали да имамо више деце. Никада нисмо причали да имамо једно дете. Неки од нас су хтели петоро“, каже и признаје:

„Лупус ме је јако пореметио тако да нисам могла да родим Дејану још једно дете иако је јако желео и пето. Онда смо се договорили да он буде моје пето дете“, испричала је са болним осмјехом на лицу.

Најтеже јој је пало када је схватила да је болест ограничава у свему, посебно је страховала да неће доживети најљепше тренутке своје деце.

„Почињем да размишљам шта се дешава, шта ће бити... Расте бес. Зато што можда нећу бити ту на Мањиној свадби. Можда нећу бити жива кад Матија пође у школу, нећу бити са Кићом кад заврши факултет. Просто, само се те негативне енергије лепе, долазе... Само су ми оне привидно ту. А онда када уследи тај плач, тај загрљај, кад осетиш ту љубав онда кажеш себи: 'Ма, можеш ти то'. Имаш са ким и имаш због кога“, открива Јелена у овој исповести која је потресла све у студију.

Она је сада добро, поред званичне терапије окренула се и духовном исцељењу, што јој је све заједно уз огромну љубав и подршку породице помогло да преброди овај кризни период. У међувремену је отворила детокс центар.

- У последње време помажем мало више у кући откад Јелена има детокс центар. Често у шали кажем: „Београд је добио детокс центар, а ја сам изгубио жену“. Ипак, и даље Јелена највише брине о кући - рекао је тад Дејан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.