Здравко Чолић: Млада бањалучка публика велики изазов
Иако је мото концерта “Ноћ за памћење” у фигуративном смислу, заиста ми је драго што послије четири године поново долазим у Бањалуку, гдје често и приватно навратим. Радујем се што ћу видјети моје бројне пријатеље који ме све ове године подржавају, али и што је концерт на отвореном, па није ограничен број људи који ће доћи.
Рекао је ово у интервјуу “Гласу Српске” један од најпопуларнијих естрадних умјетника из бивше Југославије Здравко Чолић. Музичар уз чије пјесме је одрасло неколико генерација додао је да је концерт на отвореном лијепа прилика за људе који не прате његов рад да се провеселе уз програм који су припремили.
- Када је у питању репертоар, изабрали смо, поред оних старих добро познатих, и неке нове пјесме које нисмо до сада изводили у Бањалуци - рекао је Чолић и додао да тренутно спрема пјесме за нови албум, које би требало да буду готове за шест мјесеци. Најавио је да ће звук бити мало модернизован у складу са данашњим трендовима, а текстови су увијек у служби публике.
* ГЛAС: С каквом емоцијом долазите у Бањалуку и Републику Српску?
ЧОЛИЋ: Емоције везане за Бањалуку и Републику Српску су увијек дивне, јер је чињеница да се годинама дружимо. Поред мојих старих познаника, велики ми је изазов пјевати пред новом публиком, нарочито младом рајом која је увијек присутна на мојим концертима. Некако се посебно радујем када видим да омладина зна све моје пјесме које пјевам уназад четири деценије. Емоције су увијек максимално присутне када видим да све генерације дођу на мој концерт.
* ГЛAС: Са истим еланом и енергијом наступате већ четири деценије. Шта је то што Вам улијева енергију свих ових година?
ЧОЛИЋ: Људи се једноставно роде са том енергијом, а прије свега битно је имати професионалан однос према публици. Такав сам и према самом себи у крајњем случају, јер увијек стојим иза свега што радим и зато професионалност увијек стављам на прво мјесто. И друга страна је важна. Aко те публика воли, онда те то и обавезује да радиш даље.
* ГЛAС: Шта је то на шта сте нарочито поносни када је у питању Ваша успјешна естрадна каријера?
ЧОЛИЋ: Поносан сам на многе људе око себе, прије свега породицу и моје дјевојчице. Био сам поносан и на своје родитеље који су ме цијели свој живот подржавали. Отац је први осјетио мој дар, а обоје су били уз мене од моје прве гитаре, па до посљедњег дана. Оно што је код мене специфично јесте да имам велики круг познаника којима дајем позитивну енергију, али ми се и враћа, на шта сам такође јако поносан. Дешавале су ми се и добре и лоше ствари, али покушавам да запамтим само оне добре и лијепе што ми даје позитивну енергију.
* ГЛAС: У Слатини код Бањалуке је на рехабилитацији Ваша пријатељица Јадранка Стојаковић са којом сте често ишли на турнеје. Шта је то што је неизбрисиво у Вашим успоменама?
ЧОЛИЋ: За њу ме вежу лијепе успомене, када смо она, Кемал Монтено и ја седамдесетих година имали неколико заједничких турнеја. У Сарајеву смо имали и доста заједничких концерата за вријеме Олимпијских игара, а то су заиста били дивни наступи и дружење. Тада су то били мали концерти у малим просторима, али са великом душом и енергијом. Она је једна дивна особа са којом је лијепо сарађивати. Желим јој све најбоље и надам се да ће успјети да превазиђе болест која је снашла.
* ГЛAС: Шта мислите о пјесми Евровизије. Да ли музичке вриједности “гута” индустрија?
ЧОЛИЋ: То више није иста манифестација, као што је прије била, у музичком смислу. Нема ту квалитета и те пјесме се готово више никада и нигдје не чују, ни на радију, ни на телевизији. По мени је то музика за једно вече, мало тога остаје запамћено. Aли је фестивал, као један циркус, шоу програм, одличан за забаву. Тај фестивал дефинитивно нема музичку вриједност, али је добар за забаву и људима је интересантно то гласање и сва та еуфорија шоуа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
