Зашто Тејлор Свифт пореде са Новаком Ђоковићем?

О томе шта је „свифтономија“ и колико је „тејлорномија“ донијела америчкој економији, за РТС су говорили музички критичар Срђан Стојановић и ванредни професор Економског факултета Игор Ковачевић. Познаваоци свјетских политичких и економских прилика кажу да их не изненађује што је, у конкуренцији гдје су били Владимир Путин и Барби, у условима рата у Украјини и Израелу, управо поп-пјевачица Тејлор Свифт понијела титулу личности године.

„То ме није изненадило, зато што је то више него заслужена титула коју је освојила, зато што је она пре свега музички, али и социолошки феномен који траје већ 20 година. Има мало година – 33 године, а од 13. је на сцени. Цео њен пут, како презентира себе и своје песме је матрица о томе како треба радити“, рекао је Стојановић.

Додаје да Тејлор Свифт није никада била типичан умјетник, већ да је стално напредовала, водила каријеру са родитељима, компоновала, и ишла из фазе у фазу – до те мјере, и на такав начин да то у историји музике, како тврди, то није виђено.

Свифтова је ове године постала и милијардерка, ријетка ауторка музике која је достигла десетоцифрени приход, придружујући се именима попут Џеј Зија (нето вриједност: 2,5 милијарде долара) и Ријане (1,4 милијарде долара). За Тејлор Свифт кажу да покреће економију, и да обожаваоци троше у просеку 1.300 долара за њен концерт.

„Музичка индустрија, као део креативних индустрија, значајно доприноси економији једне земље и пре свега се базира на креативности аутора. Оно што ми видимо као концертни спектакл или фестивал, у ствари подразумева ангажовање великог броја делатности. Учествује велики број компанија и самим тим утицај на економију је велики, што подразумева мултипликативне ефекте што значи да сваки долар који се потроши на креирање садржаја, додатна два или три се генеришу у економији“, испричао је професор Ковачевић.

Осим што је зарадила за себе, допринијела је и америчкој економији зараду од 5,7 милијарди долара. Неки кажу да би пјевачица на примјер, могла да извуче земљу из кризе.

Многи су анализирали квалитет Тејлор Свифт и како је достигла огромну популарност. И док постоји група оних који кажу да није харизматична, други критичари оцјењују да она обједињује различите квалитете – радну етику, маркетиншки ум, пословни инстинкт.

„За такав успех, пресудно је све. Ја бих њу упоредио са нашим Новаком Ђоковићем јер и он има каријеру дугу 20-а година, на жалост он ће за годину, две да заврши каријеру као највећи свих времена а Тејлор Свифт са 33 године ће да траје најмање још 20 година, ако буде активна“, рекао је Стојановић и нагласио да је резултат који је Свифтова постигла посљедица упорног рада, талента, развоја, правилног вођења каријере, школовања…

Филантроп и комплетан умјетник

Она је најпомињаније име на интернету и на друштвеним мрежама. Само ове године њене пјесме су на Спотифају преслушане укуно 26 милијарди пута – а то је само једна платформа.

„Позната је по томе што на друштвеним мрежама сама учествује, значи, она нема маркетинг тим који за њу пише поруке фановима, већ се она свесно укључује у то. Сем музичке каријере, за њу је битно што је и велики филантропист“, додаје Стојановић.

Најплаћенија соло умјетница на турнејама је Мадона, са продајом вриједном око 1,5 милијарде долара. Она је на турнеји 2008. године зарадила 411 милиона долара. Селин Дион се такође може похвалити великим приходом од турнеја. Бејонсе је 2015. године била најмоћнија жена. Сада се појавио неко ко може да им парира.

„Неки уметници су добри певачи, неки добри композитори, неки су добри извођачи на сцени. Али Тејлор Свифт обједињује све, тако да никада нисмо имали савршенији производ, ако је можемо тако назвати – то је нефер, јер она је та која диктира трендове и која их поставља и највећа је звезда данашњице, апсолутно“, истиче критичар, преноси Ртс.

Економски факултет у Београду је, у сарадњи са платформом Србија ствара, покренуо истраживање и анализу утицаја музичке индустрије на економију Србије и то је прво истраживање не само у Србији, већ и у Европи, гдје покушавамо да мапирамо све кључне чиниоце музичке индустрије, што директних активности, што подржавајућих, да бисмо у ствари показали да је музичка индустрија вјероватно јако озбиљна“, рекао је професор Ковачевић, и нагласио да се први резултати студије очекују у јануару.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.