Водитељ коме нико није рекао “Не”! Колеге о животу легендарног Минимакса

Иза њега су остали бројни интервјуи, афоризми, емисије и анегдоте. Његов живот био је необичан, а начин на који је водио и њега и емисије био је потпуно другачији од свиг других. Познат по шарматности, оштроумности, брзим и бритким мислима, Минимакс је објавио седам књига афоризама и две књиге поезије. Рођен је 1938. у Липници код Крагујевца.

У емисији “Први ред” Саша Поповић, Хаџи Јован Мрђеновић, Тамара Раонић, Зоран Ницовић и  Биг Лале, подијелили су занимљеве детаље из живота славног водитеља.

- Прва награда коју је Табор освојио била је златна виљушка коју је доделио часопис “Практична жена”, а признање ми је уручио Милован Илић Минимакс. Осећао сам се срећно што сам имао прилику да упознам ту људску величину. Од тада је започело наше пријатељство које је трајало до његовог последњег дана - каже један од најбољих Минимаксових пријатеља Хаџи Јован Мрђеновић и додаје: 

- Његове емисије су биле изузетно гледане, привлачећи пажњу како оних који су га волели тако и оних који га нису волели. Било је јасно да је његова емисија нешто што се не сме пропустити. Био је човек који ништа није тражио, јако скроман.

Човјек без комплекса и професионалац попут Ђоковића

- Сви столови су били његови. Био је човек без комплекса, иако је познато да што је неко значајнији, то је више склон сујети,  то за њега није важило. Некада смо мало претеривали, па су новине једном објавиле да смо попили 116 пива, али то су била само мала пива, као дечја доза. Био је изузетан професионалац, исто тако упоран као и Новак Ђоковић. Код њега није било импровизације када су озбиљне ствари у питању.

Ни болест га није покосила

- Када га је задесила болест, долазио је још интензивније и размишљали смо како да му помогнемо. Осећао је велику захвалност према Арсену Дедићу и Кемалу Монтену, који су му пружали подршку. Иако је био испуњен оптимизмом, било је очито да се ближи крај. Памтићу га по свој количини радости коју је он унео у овај ресторан и по свему што сам научио од њега - каже Хаџи Јован Мрђеновић у емисији “Први ред” на телевизији К1. 

Саша Поповић: Сви су маштали да се појаве код њега

Саша Поповић је испричао да су на почетку каријере маштали да се појаве у његовој емисији,  али и открива како је Минимакс помогао Лепој Брени и “Слатком Греху”

- Сећам се да смо ми у бенду нешто разговарали међу собом када смо требали да имамо састанак са Раком Ђокићем. Рекао сам им:  “Јао људи, он је менаџер од Минимакса. Замислите да се једног дана појавимо код Минимакса у емисији.” Искрено, мислио сам да се то никада неће догодити - каже Саша и открива дан који никада неће заборавити: 

- Била је та “Хит парада”  ПГП-а РТС -а и ми смо били део тога. Било је 67 извођача и сви су били пуштени осим нас. Сећам се да смо свирали у Зрењанину, у Војводини. Сви смо били заједно у собама и гледали недељно поподне, када је Минимакс рекао: “А сада да видите једну певачицу, групу Слатки грех и Брену.” Искрено, нисмо могли да верујемо. Пустио је само рефрен наше песме. Када је дошла следећа емисија, Минимакс је поновио: “Видели сте Брену, а то је Лепа Брена”, и опет је пустио рефрен. У трећој његовој емисији у недељном поподневу, гости су били Арсен Дедић и Габи Новак. Минимакс се обратио Арсену речима: “Јеси ли чуо за Лепу Брену?”, а када му је Арсен одговорио негативно, Минимакс је додао: “Па како ниси? Сада је гостовала у Белгији, Холандији, Немачкој.” Хвалио је и додавао подоста, док је Габи само гледала, и тада је Минимакс поново пустио рефрен песме - каже Поповић и описује први сусрет са легендарним водитељем:

- Једне вечери док смо свирали, Брена је изненађено рекла: “Ево га Мића”. Он је ушао у салу и одмах сео за наш сто, као да смо се познавали сто година. Било је грљења, љубљења, док је публика аплаудирала.

На Пинку је био забрањен 

- Његова емисија је била најгледанија, и када вас он позове у емисију, нема шансе да кажете да сте заузети или да не можете. Сви - певачи, глумци, цела естрада - трчала је код њега.

- Веља Жујовић је човек који и дан-данас ради у маркетингу код нас, али тада је био његов менаџер. Позвао сам га и питао да ли би Минимакс био заинтересован да води Grand show. Сложио се да није лоша идеја. Сутрадан је дошао код мене и рекао да Мића хоће, али да је проблем Митровић, јер је имао забрану за ТВ Пинк. Окренуо сам Жељка и рекао му: “Види Жељко, желимо да направимо једну промену. Оставио би Тамару Раонић да води, а мушки водитељ да буде Минимакс. Ми ћемо га платити.” Жељко се двоумио, али на крају ми је рекао да је то у реду. Та промена је заиста подигла гледаност, а у оквиру Grand show-а, увели смо неке нове рубрике од којих је најзанимљивија била “столица истине”. Сећам се, Сека Алексић је издала први албум за Гранд продукцију, “Е, да сам мушко”, а прва емисија у којој се појавила била је она коју је Мића водио. Села је у столицу истине, а он јој је постављао питања и Сека је преко ноћи направила чудо. Многи певачи су ме молили да иду на столицу истине, али било је и оних који су се плашили. Ја сам одлучивао ко од њих ће да иде, и увек сам му говорио ко је следећи. Саша Матић је такође 2002. године издао за нас, а прва емисија му је била код њега. Мића је био један велики шмекер - каже Саша Поповић и додаје: 

- Јако добро је познавао естраду, али и људе и њихов менталитет. Он би дословно ушао у ум певача и мењао би питања. Већином сам од њега добијао питања која ће поставити певачима, и могао сам јасно да видим колико је променио њихову динамику на тој столици истине, колико је одвео разговор у потпуно другачијем смеру, јер је увидео колико се занимљивијих одговора може добити од њих. Био је прави мајстор у томе.

 Жељко Митровић му је током болести највише помогао 

- Имао је проблема са јетром и ту се разболео. Водио је емисију у периоду 2001/2002 и 2002/2003, а затим је суочен са цирозом јетре. Прошао је кроз операцију у Падови. У тој тешкој ситуацији, Митровић је пружио значајну подршку и обезбедио највећа средства како би добио нову јетру, али нажалост, тај покушај није био успешан - закључио је Саша Поповић.

 Тамара Раонић са Минимаксом делила сцену Grand show-а

- Много сам волела да радим са Минимаксом. Он је заиста не само легенда у овом послу, него и достојан овог посла. Минимакс ме научио да без припреме не вреди ништа. Имао је невероватно поштовање према сваком свом госту, знао је пуно и о тим људима који су долазили у госте и о ономе што се дешава тренутно. Све то је користио да повеже и да на један веома шармантан и духовито саркастичан начин представи гледаоцима. Био је велики и диван господин – казала је Тамара.

Један од најближих пријатеља покојног Минимакса, мађионичар Биг Лале, наглашава да је легендарном водитељу породица увек била на првом месту

- Много ми је помогао. После те емисије, сутрадан сам изашао из Метропола и видео децу која су се држала за руке. Знам да су ишли за мном као неки пилићи. За сваког певача је организовао штампу, извлачећи из ње оно што су рекли, и затим одређивао датуме када ће ко од њих гостовати. Вицеве је причао спонтано. Када је прелазио на Пинк, рекао је Жељку: “Не желим да идем без Лалета, јер као што фотеља има ослонац када седнем у њу, то је Биг Лале мени - каже Лале.

Биг Лале: Он је више од легенде

- Мића је увек испоштовао свакога, прилазио је да се поздрави са свима ко год му се јави. Ако му је неко послао пиће са суседног стола, није било шансе да он не узврати. Мића Минимакс и Шабан Шаулић су једини које знам који су били такви.

Минимаксу је породица била на првом мјесту, а пријатеље је гледао као породицу.

- Колико год се шалио, породица му је увек била на првом месту, па тек онда пријатељи. Једном је изјавио да су у његову кућу ушли само принцеза Јелисавета и Биг Лале - каже Мићин велики пријатељ, који је за његову смрт сазнао док је боравио у Јагодини.

 - Био сам у Јагодини, у свом родном крају, када ме је затекла вест. Тада сам за новине написао да он није умро, него да је отишао на дугу турнеју. Били смо веома блиски и тешко ми је - рекао је тужним гласом Биг Лале. 

“Нећу скоро из болнице, чим си ми тако дебелу књигу донео”

Марко Ницовић открива да је Минимакс и у тешким тренуцима волео да се шали, каже да је био лојалан пријатељ и увек спреман да помогне.

- Он је био изузетно лојалан пријатељ, спреман да помогне свакоме коме је била потребна помоћ, било да су у питању болесни или особе које никада није ни срео - каже Марко Ницовић и описује занимљу ситуацију док је Минимакс лежао у болници: 

- Ја сам био међу четворицом људи који су носили његов ковчег на сахрани. Страшно ми је било жао, јер чак и када му је било тешко, имао је тај дух. Док је лежао на ВМА, донео сам му дебелу књигу, мемоаре Винсента Черчила, а он је погледао и рекао ми: “Видим Маркони, да нећу још дуго одавде изаћи, чим си ми овако дебелу књигу донео.” Чак и у тим најтежим тренуцима, знао је да се нашали - закључио је Марко Ницовић у емисији “Први ред” на телевизији К1. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.