Тамара Симић: Врата славе сами отварамо

Ова дјевојка, рођена у Бијељини с тренутном адресом у Београду, недавно је представила своју књигу "Необична бајка", јер су, како је истакла, бајке оставиле посебан траг у њеном одрастању.

Са само 13 година имала је прву насловну страну, касније је завршила економски факултет, а дуги низ година се бави и хуманитарним радом.

НН: Домаћа јавност Вас је запазила као успјешну манекенку и мисицу. Како је дошло до Вашег искорака у књижевност?

СИМИЋ: Као дете, одрасла сам уз бајке. Уосталом, а ко није? Но, и у време пубертета, када се многи одричу бајки и желе да се представљају као зрели и одрасли, ја сам, помоћу маштања, живела своје бајке. Моје маштање ме никада није напустило. Упијала сам своје доживљаје и у визијама их трасформисала у савремене маштовите приче. У једном моменту сам почела да записујем ове своје маштовите причице, наравно, само за себе.

НН: Зашто баш ова тематика, које то необичности скрива "Необична бајка"?

СИМИЋ: Бајке су оставиле посебан траг у мом одрастању, а за то се побринуо мој деда. Кад сам била мала и док још нисам знала да читам, он је све своје слободно време посвећио читајући их мени, или причајући неке своје доживљаје из младости. Чак је и он писао, али није доживео ниједно своје дело да објави. Ја сам особа која сваки свој план реализује, тако да се нисам задржала само на писању за себе него сам и објавила "Необичну бајку". А "Необична бајка" је необична јер има елементе бајке, маште, магије и чаролије, али укршта садашњост и прошлост, данашње трендове и стара начела по којима се многи и дан-данас воде. Навијам за срећу, љубав и доброту и у сваком тренутку налазим решење да се вратимо на тај пут.

НН: Колико Вам значи и чињеница да су рецензије писали Ивана Раловић и један од најбољих писаца за дјецу на нашим просторима Љубивоје Ршумовић?

СИМИЋ: Пуно ми је помогла госпођа Ивана Раловић, која је ишчитавала комплетан рукопис и никада ми није рекла да се уморила, а и веома вредне савете ми је давала. Због тога сам јој много захвална. Посебну захвалоност дугујем неприкосновеном ауторитету за ову књижевну област, господину Љубивоју Ршумовићу, који је препознао да ова бајка вреди и написао дивну рецензију.

НН: Сматрате ли да се у БиХ, генерално, веома мало пажње поклања писцима, а млади аутори су такође веома ријетко подржани од стране било каквих институција, због чега се и веома тешко издвојити и доказати?

СИМИЋ: Мислим да у сваки посао треба уложити велики труд да би дошло до реализације, а тако је и у писању. Колико у нешто улажемо, толико и добијамо. Ја сам свесна да сам јако креативна особа, али сам и свесна да би то било и запажено, добило на значају и вредности, потребно је улагати у себе и у оно шта стварамо. Морам се похвалити да сам пријатно изненађена медијском пажњом и колико су људи у БиХ заинтересовани када им кажем да сам написала књигу. Увек наилазим на велики осмех и руку помоћи. Скоро сам правила промоције књиге "Необична бајка" у Бијељини и Београду и одушевљена сам посетом. У Бијељини, поред 50 места за седење, толико је и стајало људи. Надам се да ће и у осталим градовима бити приближно такав одзив. Ово је ипак моја прва књига и презадовољна сам којим путем иде. Ако сам овом књигом успела да позитивно узрујам неко немирно срце, мисија мојих снова и маште је успела.

НН: Чињеница је да на нашим просторима људи имају предрасуде према манекенкама. Да ли сте можда овом књигом жељели да бар у некој мјери разбијете исте и докажете да дјевојке које шетају пистом не раде само то у животу?

СИМИЋ: Од самог почетка своје каријере увек сам апеловала да се млади усмере на науку, учење и спорт, јер то омладину образује и подстиче на битне, добре и лепе ствари, тако да немају времена размишљати о лошим. За успех потребно је бити одлучан, упоран и амбициозан, јер врата славе се не отварају сама, него их отварамо ми.

НН: Завршили сте економију, манекенством се бавите низ година, а сада је на ред дошла и књижевност. Шта Вама, од ове три области, причињава највеће задовољство и проналазите ли неке заједничке моменте за све њих?

СИМИЋ: Што се тиче економије, имам посао у својој струци, који ми је занимљив. Планирам следеће године да седми пут организујем Избор за мис Семберије, а после тога и да учесвујем у организацији Избора за мис Републике Српске. Била сам на задњем "Фасхионњееку" у Сарајеву, а ако нађем времена, радо ћу се појавити и на следећем. Ове године сам објавила свој првенац и илустровала "Необичну бајку", а морам се похвалити да сам почела да пишем и следећу књигу. Надам се да ћу је објавити следеће године. Засад ми највеће задовољство причињава писање, али јако добро усклађујем све обавезе и надам се да ће тако бити још дуги низ година.

НН: Били сте једна од учесница риалити шоуа "Велики брат", како сада са ове дистанце гледате на тај шоу и на Ваше учешће у истом?

СИМИЋ: И даље гледам као на једно велико искуство и нешто што сам проживела на јако леп начин. Учешће у шоуу "ВИП Велики брат" ми је помогло да боље процењујем људе и њихову комуникацију пред камерама. Али мислим да је најбоље да цитирам господина Љубивоја Ршумовића и оно што је написао о мојој књизи: "Психоаналитичари би у овом рукопису нашли доказ многих Јунгових и Фројдових теорија, кад би волели да читају књиге. Они радије читају људе, што Тамара зна ..."

НН: У Вашој биографији наведено је да живите на три адресе у двије државе. Да ли је тешко привикнути се на честа путовања и балансирати између пословних и породичних обавеза?

СИМИЋ: Последњих неколико година живим у Београду, а сестра и мама су ми у Бијељини. Велику подршку имам од њих, тако да ми и оне доста олакшавају својим доласком код мене, ако немам времена, да стигнем да их посетим. Ипак, то није нека удаљеност, а за остало је заслужна навика која је после 11 година прешла у рутину, тако да ми није тешко избалансирати пут и стићи све да завршим.

НН: Колико заправо има истине у причама да манекенке због витке линије морају нон-стоп да буду на дијетама, да се изгладњују и да испуњавају, у том смислу, све услове које им власници неког бренда поставе? Да ли сте неке од таквих непријатности осјетили и на својој кожи?

СИМИЋ: Мени је јако жао што многи креатори захтевају премршаве девојке и тиме често оне губе самопоуздање, изгладњују се и оболевају. Када би ме пре ревије нека девојка питала да ли је дебела, на све начине сам покушавала да јој објасним да лепо изгледа. И мени се неколико пута дешавало да ме неко критикује, али нисам дала да то утиче на моје самопоуздање.

Своју линију одржавам тако што свако јутро одрадим тренинг од сат и по до два сата са личним тренером и онда настављам са осталим обавезама. Више волим да тренирам него да се изгладњујем и држим дијете. Настојим да једем што више поврћа, воће не волим баш пуно, али сам купила соковник и често правим разне коктеле од јабуке, наранџе, цвекле, мркве. Газиране сокове не пијем и не једем хлеб, осим понекад кукурузног.

НН: Шта Вас чини срећном у слободним тренуцима?

СИМИЋ: Срећном ме чини писање, читање књига, гледање филмова и, наравно, уживање у заједничким тренуцима са мојим најдражима.

НН: Какви су Ваши тренутни ангажмани, али и планови за наредну годину, која само што није стигла?

СИМИЋ: Након недавно одржаних промоција у Дечјем културном центру и основној школи у Београду и у Бијељини, планирам да књигу промовишем и у Брчком и Шапцу и у осталим местима, на основу већ заказаних термина. Настављам организовање избора за мис Семберије и мис Републике Српске, организовање и приказ представе "Сан о Балкану" опет у Београду и надам се поново у Алжиру, Турској, а у априлу у Александрији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.