Тајна серије „Врућ ветар“: Шурда је заиста постојао, а његов живот оставља без даха

Серија „Врућ ветар“ је, дефинитвно, једна од оних која никада не може да нам досади. Окупљала је увече цијелу порордицу, а сви су једва чекали да виде шта је опет смислио Боривоје Шурдиловић. Премијерно је приказана прије 44 године, а неке ствари су дуго биле непознате јавности...

Наиме, њена глава нит крије се у Власотинцу! Сценариста Синиша Павић је  одвео је цијелу глумачку екипу тамо, како би снимила неколико сцена, јер је желио да дочара ту аутентичну атмосферу и дух, преноси Курир.

Управо је овај крај послужуо као инспирација за настанак серије „Врућ ветар“. Павић је изабрао баш Власотинце, јер је то било родно мјесто његове супруге, са којојм је заједно радио на сценарију, гдје се крила једна занимљива и помало тужна прича о једном берберину који је много лијепо певао.

Терасу хотела „Грозд” са које се чула пjесма „А сад адио”, кућу окићену лозом у центру града која је била Шурдин дом, калдрму и панораму Власотинца - све је то публика захваљујући Синиши Павићу могла да види у серији.

Шурда је заиста постојао...

Улога Шурде је Љубиши Самарџићу донијела велику популарност. Осамдесетих је у Мађарској проглашен за најбољег глумца гдје га је на Неп стадиону дочекало 100.000 људи, а послије великог успјеха серије проглашен је за глумца године и у Бугарској и Румунији.

А Павић је послије 43 године открио да лик Шурде није настао случајно.

- Власотиначки берберин Диџа, који је пре поплаве имао локал крај Власине, био је човек код кога људи нису долазили само да се обрију, већ и да чују његове занимљиве приче. Био је то човек који је волео живот, био је интересантан и то је и привлачило људе да долазе, а био је и сјајан певач. Увече у хотелу на обали Власине, где се певало сваке вечери, Диџа би кад затвори радњу долазио и увек је после једног шприцера узимао микрофон и певао, а певао је добро. Тако сам се ја заинтересовао, одлазио сам код њега и слушао га - прича Синиша.

Иако је забављао многе, није био задовољан својим животом

Имао је духовите опаске, али је то био човјек који није задовољан својим животом, јер „нема места нигде“, није ни у Београду, ни у Власотинцу, он је негде између. У потрази за срећом одлази и у Њемачку, али се враћа, стално мијења занимања, живи код ујака, а не код оца

- Он је трагач за неким својим местом. И падају ми на памет сви ти људи који личе на тог човека. Многи који нису задовољни оним што раде. А много је таквих који би желели да буду нешто друго - истиче сценариста.

Поред Љубише Самарџића, Боре Тодоровића, Жике Миленковића и других познатих глумаца, били су ангажовани и млади умјетници из Власотинца који су статирали. Међу њима је био и 27-годишњи Никола Живковић, који се присјећао једне анегдоте.

- Некад су сцене снимане ујутру рано, онда је био проблем да се глумци пробуде, нарочито Бора Тодоровић. Чекају га, нема га, па оду у собу, а он се закључао, не могу да га пробуде - каже Живковић.

Ово је, дефинитивно, ванвременска серија, а чини се да ће „ Врућ ветар“ још дуго да дува.

Омиљене реплике из култне серије које стално користимо у говору:

- Чувено Шурдино: “ Лелеееее!”

- “Нисам за работу, ја сам више за Грчку”

- “Да ми је да одем у Грцку да вас не видим више. А И то ме забо*е.”

- “Није то оно сто је мали Шурда будан сањао.”

- Хоћу да ми жена има овооолике очи кад је гледам сааамо очи да видим!”

- “Скупио се штоф пред кишу.”

- “Емулжн фор оил скин...”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.