Сјећање на Лазу Ристовског: Његова музика је имала свјетски звук

Родио се у Новом Пазару 23. јануара 1956. године. Музиком је почео да се бави са само 5 година, када је успио да убједи родитеље да му купе хармонику. Како се наводи, у 13. години је због галаме побегао са неког концерта озбиљне музике и упао у прву групу.

Послије завршетка седмог разреда, Лази су родитељи купили оргуље "Воx Јагуар" за 540 хиљада ондашњих динара. Група је свирала по краљевачким игранкама без имена, па су прозвани Безимени.

Уписао је гимназију у Краљеву, и ванредно, Музичку школу „Станковић“ у Београду.

Седамдесетих купује Хамонд оргуље, а лета 1975. свирао је с „Безименима“ у Бечићима, где га је чуо Боки Милошевић и повео у Београд. Први концерт са Смаком одржао је на Филолошком факултету у Београду.

Треба истаћи да је Ристовски са Смаком снимио албуме: "Смак" (1975); "Р. М. Точак" (1976); као и синглове "Улазак у Харем" (1975); "Сателит" (1976); и "Људи није фер" (1976); касније скупљене на компилацији „Улазак у Харем“ (1977).

У октобру 1976, на наговор Горана Бреговића, Лаза је прешао у Бијело дугме, с којим јее снимио албум "Ето! Баш хоћу!".

Средином 1978. напустио је групу и са Ипетом Ивандићем снимио албум „Стижемо". Почетком 1979. довео је из Крагујевца групу Ватра, али више од тога није успео да учини. У пролеће 1979. на предлог Точка, Зорана и Кепе, вратио се у Смак и са њима снимио још два сингла : „На Балкану“ (1979); и „Рок циркус“ (1980); и два албума: "Рок циркус" (1980); и "Зашто не волим снијег" (1981). Учествовао је и у снимању плоче "Из профила" (1982) Бориса Аранђеловића, која је заправо остатак материјала припремљеног за албум "Зашто не волим снег".

Након распада Смака у јесен 1981, Лаза почиње да ради као студијски музичар и убрзо је постао најтраженији клавијатуриста у земљи. Списак људи с којима је радио или их пратио на турнејама изузетно је велики.

Сарађивао је с Џез-оркестром РТБ-а, а неколико је година радио на солистичкој каријери у електронској музици. Снимио је један сингл - „Тражиш опроштај“ (1982), и три албума: "Мерге" (1983), "2/3" (1983) и "Росес фор Генерал" (1984).

У „Бијело дугме“ се вратио у фебруару 1985. и са њима снимио албуме "Пљуни и запјевај моја Југославијо" и "Ћирибирибела".

Лаза Ристовски је компоновао музику за више домаћих филмова, од којих су најпознатији: "Лазар" (1984), "Свето место" (1990), "Велика фрка" (1990), "Мрав пешадинац" (1993), "Пакет аранжман" (1995), "Лепа села лепо горе" и "Нечиста крв" (1996). 1994. године у сарадњи са Сашом Локнером, клавијатуристом Бајаге и Инструктора, објавио врло запажен албум "Наос".

Такође је издао ЦД класичне музике „АВЕ МАРИА“, са оперском певачицом Дубравком Зубовић. Пратио је на турнеји гитаристу Алвина Лија, бившег члана групе Тен Yеарс Афтер.

Због тешке болести Ристовски је везан за инвалидска колица неколико година уназад, али је наставио са радом и чак је учествовао на повратничкој турнеји Бијелог дугмета 2005. 1. јануара 2003. је објавио албум "Гондола". Радио је на новом материјалу за некадашњег бубњара Бијелог дугмета Милића Вукашиновића и певача групе Смак - Бориса Аранђеловића. 2006. године је објавио албум „Плаyс Симон & Гарфункел“ који представља инструменталне обраде хитова овог дуета.

Преминуо је 6. октобра 2007. године у Београду, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.