Зејна: Продавачица ме увијек прати у радњи, ја питам јел' си нормална жено, не крадем

ГС
Зејна: Продавачица ме увијек прати у радњи, ја питам јел' си нормална жено, не крадем

Зејна Муркић, пјевачица која се такмичи на овогодишњем фестивалу „Песма за Евровизију“, једна је од најгласнијих заговорница за права мањина.

„Желим да причам и корисне ствари и да утичем на друштво, није све у једном дану. Постоји и живот после „Песме за Евровизију“. Ово је најјача платформа која те може промовисати на нивоу да преко ноћи постанеш познат. Много добијеш ако си паметан и ако на то гледаш као посао на даље“, почела је излагање Зејна.

„Питају ме како она да представља Србију када њен народ нема земљу. И мени је то много смешно. Зато се борим да сви идемо напред, да Србија иде у свет и да буде Европа. Да имамо услове какве имају у другим европским земљама, да наша деца имају те боље услове“, истакла је пјевачица, преноси Курир.

„Зато је моја песма прогресивна и другачија. Поента борбе је да овај свет иде напред, не можемо да напредујемо ако свет стоји у блату. Морамо да се боримо и да причамо о стварима иако нису популарне. Људи мисле да ја патетишем, а они који знају о чему причам, схватају да то није истина“, објаснила је Зејна.

„Не играм на патетику ромских мањина. Људи су можда несрећни сами са собом, па траже около кога да мрзе. Зато моја песма говори – ја сам најбоља, ти си најбољи, сви смо најбољи. Када сам себи добар и најбољи и трудим се да будем бољи, нико не може да ми изазива стрес и проблем“, поручила је Муркићева.

„ Не разумем да се неко стиди себе, за било шта, први знак да је овај свет на дну. Зашто би се било ко стидео себе за нешто што је бирао? А и да сам могла да бирам, бирала бих да будем Ромкиња. Међутим, увек имамо негативну конотацију када причамо о мањинама. Наша земља мора да ради на томе да се људи едукују и да буду више људи“, објаснила је пјевачица.

„Није мерило успеха прегазити другога због личног успеха. Нисам била свесна да је људима шок када сам рекла да сам Ромкиња, нисам разумела зашто су се људи избезумили. Људи су жељни истине, да кажу оно што сви мисле, желе људе који не сабирају, него оне који имају храбрости да буду то што јесу“, истакла је Зејна.

„Говорим у своје име, рекла сам да сам ја Ромкиња, па је то утицало на друге. Причала сам о својим проблемима, говорила о свом примеру, тако сам долазила до публике, личним примером. У школи је било проблема. Не нађеш друштво, не воли те учитељица. Ја сам навикла да ме људи гледају чудно“, додала је Муркићева.

„У смислу да, рецимо, када сам била мала и супер сам певала и играла и била одличан ђак, цео живот сам изгледала као да сам из Африке дошла, црна, црна, црна, али слатка. Баш сам била слатка. И онда сам се на то провлачила, али како сам расла – ствари су ми долазиле последње. Рецимо, када уђем у продавницу, продавачица прати мене, а не моје другарице“, присетила се пјевачица.

„ Ја сам у фазону, ја не крадем него она. И дан данас ме прати продавачица, онда је ја испитујем, кроз разговор желим да је питам – јел' си нормална жено, не крадем. Тада бес проради у мени, желим да се постиди јер је тако реаговала. Не дешава се то само у Србији, али морамо да делујемо као појединци и кроз организације“, закључила је Зејна.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана