Потресна исповијест Бориса Режака

Мали корак у своја четири зида направио је и пјевач Борис Режак, заједно са супругом, када је она дала отказ у једној фирми након трагедије у “Рибникару”.

“Морам да се вратим на лоше ствари које су нам се десиле, везане за нашу дјецу, то ме јако тишти. У мом приватном животу је све онако како би требало да буде, супруга, троје клинаца, расту, развијају се, причамо, размишљамо о њима… Желим да им помогнем да буду добри људи, да буду способни, а то вријеме ће врло брзо доћи. Да могу срећни да пролазе кроз живот – рекао је Режак и додао:

“Неке ствари они боље разумију од нас. Супруга и ја смо једну ноћ сјели и донијели заједничку одлуку да она да отказ, послије 20 година рада у једној фирми, да би била присутна у кући, као неко ко мора заједно са мном, да ради на одрастању клинаца. На основу тога смо направили смјернице.

Искрено признаје да би још једна плата добро дошла.

мислим да од тог циља који желимо да постигнемо, нема ништа прече. Тада су почели да говоре да разговарамо са дјецом, ми смо то увијек радили, али нисмо могли да вјерујемо да неке ствари тако могу да се ураде. Њима је тешко да пролазе кроз све то. Свако мало има неких дојава, то нису нормалне ствари”.

Пјевач их је након основне школе усмјерио ка музичкој.

“Сво троје иду у музичку школу, свирају инструменте, стално им пуштам концерте у кући, музика је љековита, од тога нема ништа љепше. Не вјерујем да би се уписали у музичку школу, да им ја нисам рекао. Није лоше да имају доста обавеза, да би имали мање контакта са друштвеним глупостима, телефонима, које не можеш сто одсто да исконтролишеш”, рекао је Режак, те је открио у којем смјеру иде њихово бављење музиком.

“Како су у школици неко вријеме, видим да воле… Када сам код куће недјељом, организујем им концерт, сипам чашу вина, платим нешто мизерно, и они пјевају и свирају, то ми је јако лијепо. Цуре свирају клавир, а најмлађи син гитару. Покушавам на свој начин да им проширим видике. Желим да их увучем у свијет уметности, музике, плеса и филма”, истакао је пјевач и признао да ли се супруга сложила да дјеца крену његовим путем.

” Супруга је испратила моје жеље. У основну школу морају сви, у музичку не, ту мора да постоји рад и дисциплина. Од њих не очекујем да буду музичари. Само желим да им отворим пут и да осјете колико је то лијепо. Да ли ће они бити сликари, инжењери, кувари или нешто четврто, то није битно. Нисам амбициозан, таман посла, али за њихову едукацију, музичка школица је добра ствар”, објаснио је Режак, којем је супруга била највећа подршка кроз каријеру, преноси Блиц.

“Да немам такву супругу какву имам, не знам шта бих. Пресрећан сам, прати моје кораке и подржава ме. Нисам неко ко је каријериста, мој отац је професор музике у пензији, немам идола, ако имам идола, то ми је отац. Таквог ме је супруга и упознала. Имам потпуну подршку. Да не причам да не знам уплатницу да попуним за пошту!, закључио је кроз смијех.

Не бих имао породицу да сам хтио лудило каријеру

Како је споменуо амбиције за дјецу, занимало нас је да ли сматра да је сав свој потенцијал искористио током каријере.

“То је било вагање у мом животу. Не бих имао породицу и срећу које ме испуњавају, да сам хтио лудило од каријере. Да се бавим музиком колико морам у смислу јавне сцене, а да код куће имам све што ми је потребно. Тешко је имати оба. Лијепо се осјећам, радим нове ствари и људи то препознају”, истиче и додаје да ка популарности није тежио:

“Нисам то никад хтио. Отац ме је савјетовао да идем у центар града да ме виде сви, а ја одем у неку кафаницу ван града, пијем кафу да ме нико не види. Не волим да сам у центру пажње, то ми не прија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.