Петројка из серије "Село гори" пролазила корз пакао: "Први шамар сам добила када сам била трудна"

Глумица Тијана Вучетић позната нам је као Петројка у серији "Село гори, а баба се чешља". За РТС Ординацију испричала је како је успела да побјегне од мужа који ју је злостављао и избори се за себе и своје дијете.

Њено дјетињство није било бајковито, а на њу је много утицало самоубиство мајке које је дошло као посљедица дугогодишњег трпљења насиља у браку:

"Ја нисам трпела насиље као моја мама. Ја сам након 2 године брака оставила супруга, али она није - она је остала.

Мој отац није био лош, био је поштан и правичан, али је алкохол учинио своје. Била сам врло љута на њега што је био такав према мами. Све време од, првог разреда основе школе, ја сам бринула о њему, о мами. Морала сам да будем неко ко ће да штити маму од њега.

За један живот ово је превише. Некако пливам, пливам, уз то сам се и разболела, али борим се као лавица. "

"Све је почело у раној трудноћи, па је наставио да ме удара и касније и након порођаја. Кажу да је за свађу потребно двоје, али не бих се ја сложила са тиме. Не. Агресивној особи не треба повод да нападне децу, супругу, мајку своје деце... Он је био под утицајем психоактивних супстанци, а касније се кајао, плакао, а време не може да се врати. Жене махом гаје наду да ће се он променити, да ће све бити другачије, да се неће поновити физичко насиље. Не знам шта је горе, психичко или физичко насиље. Због психичког насиља жене себе стављају у улогу кривца. Почињу себе да криве за све то: "Ја нисам добра" и тд."

Зашто у првом тренутку ниси отишла?

"Мислила сам да ће бити боље. Ударао ме по глави, шамарао ме. Један или сто један шамар, свеједно је. Први шамар не сме да се опрости.

Он је мени у трудноћи бранио да једем, нисам имала подршку с новчане стране. У то време сам била хонорарно запослена и нисам имала примања, а како ћу трудна и порођена да снимам и да радим. "

О моменту када је одлучила да оде у сигурну кућу Тијана није могла ни да исприча све детаље, само је с тешком муком рекла да се десио моменат када је први пут позвала полицију која је њеног супруга одвела у притвор, а она је отишла у сигурну кућу.

"Та кућа Богу хвала постоји и пружа уточиште. Али и ја сам, као и многе жене, после тог првог одласка - вратила сам се код њега. Моје дете није ходало, ја сам морала њему да купим пелене, млеко, а мој посао је такав да тражи неко посебно време. Тамо нисам могла тако да радим. Уз сву подршку коју они дају, економски да се оснажи, није било могуће. "

Када си успела 100 посто да се одвојиш са ћерком?

"Други пут. Она је била мало већа, имала је 2 године. И тај период до нашег другог одласка ствари су биле горе. Љут је он био тада, љут је и сада, преноси Стил.

Моја порука је женама да могу и морају да пресеку, јер увек постоји начин. Најгоре је проблем не решавати, онда је нерешив."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.