ОРИЈЕНТAЛИСТA - Када ће Запад упознати Исток

На кавкаским планинама потомци крсташких витезова и муслиманских ратника не само да су живјели у хармонији са Јеврејима већ су се, у пишчевој имагинацији, готово стопили с њима

***********************

У свешчицама са самртне постеље, Лев себе описује као полукомичну сањалицу, угледног професора изгубљеног сред мноштва томова "хијероглифа" и "светих списа", овенчаног славом која почива на животу препуном пустињских авантура, сличном Индијана Џонсовом. Никада нисам нашао доказе Левових путовања у Саудијску Aрабију и Либију, које он често описује са упечатљивим интензитетом, али је у овом аспекту изградње идентитета био у добром друштву. Берлин из вајмарске ере био је стециште јеврејских оријенталиста, свесрдно ангажованих у бројним завађеним фракцијама вибрантног ционистичког покрета.

Неки од најистакнутијих, попут Лева, оживљавали су стару традицију: оријентализам који је готово надреално повезивао јудаизам и ислам, Исток и Запад, у заједничку, складну прошлост, тежећи остварењу заједничке, складне будућности. Јеврејски оријенталисти ће пасти у заборав много пре појаве бестселера Едварда Саида из 1978. који ће термину оријентализам вратити популарност. Он ће преживети само као негативна конотација, искључиво преко увредљивих парадигми колонизаторског Запада.

Необјашњиве тајне Кавказа

Ово би несумњиво у потпуности збунило Лева. Изградио је живот и каријеру на неодољивој жељи да објасни Исток Западу, славећи супериорност првог над другим (истовремено се користећи препознатљивом сатиром која је љутила остале избеглице).

Дело Дванаест тајни Кавказа појавило се исте године у којој су нацисти направили "пробој" на изборима. Странице његовог дела пружале су уточиште од таме која се спуштала на редовне посетиоце Мегаломанског кафеа. На кавкаским планинама потомци крсташких витезова и муслиманских ратника не само да су живели у хармонији са Јеврејима већ су се, у пишчевој имагинацији, готово стопили с њима.

Лев је пригрлио традицију јеврејског оријентализма, насталу у деветнаестом веку - створили су је Бенџамин Дизраели, Aрминијус Вамбери и Вилијам Гифорд Палгрејв ("отац Коен") - обогативши је новим елементом. За разлику од викторијанских јеврејских оријенталиста, Лев је потицао са Истока. Његов отац можда није био муслиман нити "планински Јеврејин", али је он могао пронаћи Оријент у самом себи.

Наравно, готово сви његови емигрантски пријатељи су припадали миљеу руских Јевреја. Пишчев муслимански идентитет створен је ако не због њих, онда бар делимично с њима на уму. Вамбери, Коен и Дизраели "постали су оријенталци" облачећи муслиманску одећу да би ојачали статус у свету у који су се њихови јеврејски очеви тако добро асимиловали.

Лев је одрастао у времену које је такву асимилацију учинило анахроном, у коме је револуција - руске или немачке врсте, слева или здесна - натерала људе да изаберу стране. Европски Јевреји су највише добили либерализмом, он им је омогућио да живе и развијају се као појединци; нови трибализам је изнова подизао зидове гета. Неочекивано их је угрозила пропаст старих царстава и монархија, на којој су многи од њих радили, а још у већем броју прижељкивали.

Aутократске империје

Старе империје и аутократије, чак и оне најрепресивније, нудиле су простор у коме су поданици могли да се баве својим послом. Тоталитарни идеолошки системи Левовог времена нису остављали такав простор. Нова европска мапа биће крцата сталним опасностима за либерале, слободне мислиоце, неприлагођене свих врста и, пре свега, Јевреје. Потрага за излазом израсла је на подземном таласу очајања.

Лев је био јединствен, али је у вајмарском Берлину срео изненађујући број јеврејских писаца који су уточиште од нових политичких реалности тражили у езотеричним видицима доброхотног оријентализма. Такав је био Еуген Хофлих, који је писао књиге у којима се залагао за уједињење свих азијских народа - Јевреја, муслимана, будиста, конфучијанаца - на стварање јединственог фронта против снага европске механизације и масовног убијања.

Хофлих је дочекао с одушевљењем Левову књигу о Блиском истоку, Aлах је велики: Пад и успон исламског света, написану у сарадњи са водећим ционистом, Волфгангом фон Визлом. Фон Визл је био десна рука Владимира Јаботинског. Највише задовољства му је причињавало лутање пустињом у муслиманској одећи, нарочито када би га покаткад помешали са Лоренсом од Aрабије.

Наведене вајмарске личности - међу којима је било доста припадника паназијатског крила ционистичког покрета, заговорника уједињења са муслиманима - као и Лев у Оријенту су налазиле неку врсту излаза за бекство од надолазеће претње бруталне модернизације.

                                 (Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.