ОРИЈЕНТAЛИСТA - Друштвене романсе Лева Нусимбаума

Њемачки није био колонијални језик - дакле, није био свјетски језик, па је домаће тржиште морало апсорбовати највећи дио књижевне продукције

*****************************

Лев Нусимбаум је - под именом Есад Беј - са само двадесет четири године објавио прву књигу Крв и нафта оријента. Када је, дванаест година касније, умро у тридесет шестој, за собом је оставио најмање четрнаест наслова, не рачунајући два романа под именом Курбан Саид - просечно једну књигу на сваких десет месеци. Било ми је веома тешко да уз помоћ библиотекарских каталога и интернета саставим комплетну библиографију.

Непрестано сам наилазио на нове књиге: Лењинова и Стаљинова биографија, као и она цара Николаја II , историја светске нафтне индустрије, студија о руској тајној полицији. Лев је писао неку врсту друштвених и историјских романси о савременим збивањима - жанр који је био могућ пре но што су масовни ужаси касних тридесетих и четрдесетих савремену историју лишили сваке романтике.

Стаљинова биографија

У двадесет шестој Лев је напоредо радио на биографијама Мухамеда и Стаљина, које су освануле на књижарским полицама пре но што је напунио двадесет седму. Обе су постале интернационални бестселери. Наишли су на топао пријем код читалаца захваљујући упечатљивим и живописним портретима светских личности. Мухамедова биографија једина је Левова књига која се непрестано прештампава на бројним језицима. Првобитни приказ ове књиге у Њујорк тајмсу дочарава изузетност дела:

"Ова дивна књига има текстуру персијског тепиха. Газимо по добром материјалу, правој магији за око. Ходамо чврсто по ономе у шта верујемо, посматрајући нешто што превазилази веровање. Право је питање како одвојити могуће од немогућег, а да не оштетимо предивно ткање."

Један од разлога што се књиге и после седамдесет година од дана објављивања с лакоћом читају је Левова вештина да и о најсувопарнијим анализама кретања нафтних цена пише у стилу кавкаских народних прича.

Његов Стаљин не наликује ниједном другом Стаљину, а кад се 1933. мање од годину дана касније, буде појавила његова следећа књига о Совјетском Савезу, Тајмс ће је пропратити чланком испод наслова РУСИЈA У КAНЏAМA ОКРУТНИХ ВЛAДAРA; ЕСAД БЕЈ ОПИСУЈЕ НAМЕТНУТИ РAЈ...БОЉШЕВИЦИ У ГРОЗНИЧAВОЈ ПОТРAЗИ ЗA НОВОМ РЕЛИГИЈОМ, ПОСТAЈУ РОБОВИ ОСУЂЕНИ НA СТРAШНУ СУДБИНУ.

Пијанчење, писање и издавање књига биле су најважније руске преокупације у вајмарском Берлину. Град је све до 1924. важио за престоницу емигрантског издаваштва. Ово је могао да захвали јефтином папиру, мастилу и вотки, као и обиљу ћириличних штампарских слогова наслеђених од револуционарне штампе из предреволуционарног времена, када су они били у егзилу. Aли, након што је инфлација рашчистила терен пославши већину емиграције у Париз и Праг, у Берлину је остао интимнији круг - углавном либерала, Јевреја склоних изражавању на немачком језику. Лев је можда најуспјешнији припадник овог круга.

Састајалишта емиграната

Пре но што је почео да пише на немачком, Лев је обликовао сопствени стил читајући дела на руском, прво пред друговима из Руске гимназије, а затим пред публиком коју је упознао на универзитету. На књижевним вечерима код Воронових и Пастернакових, Лев је представљао песме и "оријенталне приче" - интелигентно написане, богате приповести састављене по угледу на народне жанровске приче.

Убрзо је напустио салонске вечери и отпочео с наступима на јавним културним кружоцима и по емигрантским састајалиштима. Читао је у истом литерарном клубу у коме је наступао и млади Владимир Набоков - месту које су емигранти звали На цердаке, или "На тавану". Могуће је да му је врата те институције отворила школска другарица Хелена.

(Новински извештаји из тог времена бележе како је Лев добио срдачан аплауз од публике клуба "На тавану".) Следеће године се придружио Клубу песника и књижевника, скупу младих емигрантских аутора коме је припадао и Набоков.

Лев је хтео да доспе до много шире публике, па ће радови читани на књижевним вечерима бити последње што је написао на руском. Желео је да буде немачки писац. Децембра 1931. на листи гостију друге књижевне вечери Клуба песника и књижевника налазило се и име Есад Беј - али се Лев није појавио. Писање поезије и белетристике устукнуло је пред другим темама. Белетристици се неће враћати дуго година, али када јој се коначно буде вратио - комбинујући снагу новинског писања са ироничном атмосфером и суптилношћу оријенталних прича - створиће непролазно ремек-дело.

Још пре доласка Руса, Немачка је била водећа нација у свету по броју издатих књига. Немци су имали најбоље словослагаче, штампаре и дистрибутере, али је истинско тајно оружје немачког издавачког бизниса била бескрајно радознала публика. Немачки није био колонијални језик - дакле, није био светски језик, - па је домаће тржиште морало апсорбовати највећи део књижевне продукције.

                                      ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.