Новица Здравковић се годинама бори са опаком болешћу

kurir.rs
Новица Здравковић се годинама бори са опаком болешћу

Пјевач и брат покојне музичке легенде Томе Здравковића Новица Здравковић (73) скоро двије деценије води битку са опаком болешћу - канцером бешике.

Новица је прије двије и по године сазнао да је болест узела маха, те да је тумор постао злоћудан, због чега се повукао из јавног живота и свој живот предао у руке доктора, којима, како каже, бескрајно вјерује, а велику подршку му у најтежој животној борби пружа и супруга Јелена.

Здравковић је прије недјељу дана оперисан на ВМА, а у својој исповести певач је до детаља открио како изгледа тешка битка са једним од пет најчешћих малигних тумора у Европи.

"Добро се осећам, изашао сам пре неки дан из болнице. Оперисан сам пре недељу дана, а након три дана су ме отпустили из болнице. За месец дана имам контролу, али у суштини добро је, ја сам задовољан. Имам доброг доктора на ВМА и много сам му захвалан јер је одлично одрадио операцију. Данас се то ласерски ради", каже Новица на почетку разговора.

Тома Здравковић послије 18 година борбе са канцером простате, преминуо је 30. септембра 1991. године, а како Новица истиче, и њихова сестра је преминула од ове опаке болести.

"Ја вучем ово већ 16, 17 година, већ сам навикао на то. Рак је у питању, генетски нам је то… Брат и сестра су ми од тога умрли. Ја одлично психички подносим болест, не обраћам пажњу на то, и то је најбитније. Не размишљам о томе да сам уопште болестан, јер то човека убија. Све је у божјим рукама и у рукама доктора. Не знам да ли јесте или није излечиво, трудим се да ни не мислим о томе. Ја сам скоро 18 година провео поред брата Томе који се борио са истом болешћу. Ја немам тих психичких проблема, важно је бити дисциплинован, контролисати се редовно, а остало је божја воља. Нико не треба да се боји тога… Кад се уплашиш, онда се стварно разболиш", каже пјевач дрхтавим гласом и додаје да је био принуђен да престане са послом кад је болест узела маха, али да се не предаје.

"Ја сам до пре две-три године радио пуном паром, а онда кад су тумори постали малигни, престао сам. Од 2002. године ја муку мучим с тим… Иако је то сад малигно, мене то ништа не плаши. Мене то не оптерећује, свеједно ми је да ли је бенигно или малигно. Моје је да ја на време одем на контролу, е сад како се он шири и да ли се шири, да ли остаје… Ја сам имао много пријатеља који су били отписани, али су оздравили и умрли природном смрћу. Имам и ја пријатеље који су отишли за годину и по дана и за шест месеци. Све је ствар мозга кад је таква болест у питању", истиче Новица.

Упркос ведром духу и оптимизму који му не мањка, пјевач не крије да се прибојава да тумор не пређе и на простату, као што је то био случај код његовог покојног брата.

"Најнормалније живим, нисам променио начин исхране, нормално једем и пијем све. Мислим не пијем алкохол више од две деценије, престао сам да пијем откад је умро мој брај Тома. Плашим се само да не пређе на простату, као код Томе, то је онда већ озбиљно. Разлика је у томе што је Тома био недисциплинован, ја сам га јурио и витлао, међутим на крају се он предао, није могао више да поднесе болницу и да на месец-два иде на цитоскопију. Није то баш ни наивно психички, али имате милион тежих случајева. У последње две-три године. Ја сам се нагледао у болници, пошто сам стално тамо, младих мушкараца који имају између 20 и 30 година, који долазе са раком тестиса. То је све настало након бомбардовања, е то је жалосно", каже Новица.

Пјевач истиче да је једно вријеме био принуђен да пије и лијекове за депресију, а како каже, она је управо била кључна да се његов брат Тома преда и изгуби најтежу животну битку.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана