Неле Карајлић открио непознате детаље о Бори Ђорђевићу
Борисав Бора Ђорђевић преминуо је 4. септембра у 72. години. Важио је за једног од најбољих текстописаца, а група „Рибља чорба“ за једну од најутицајнијих у југословенској музици. Многе његове колеге које су годинама са њим сарађивале и дијелиле сцену не могу да се опораве од ових тужних вијести.
Међу њима је и Неле Карајлић који се присјетио дружења са легендарним кантаутором Бором Ђорђевићем.
-Он је на неки начин био прави наш народни пјесник, он је права наша народна музика. Само што је та његова музика имала форму западне музике. За разлику од других народњака овдје вјештачких, који немају никакве везе с нашим народом, само имају мелос који је дошао са истока, Бора је био неко који је био стихоклепац, који је умоео малтене да говори у стиху и који је мене увијек фасцинирао којом брзином пише своје пјесме. Ја сам се стално мучио да пишем и стално сам мјерио сваку ријеч, да ли треба овако, да ли треба онако, а он онако избаци из себе толиком брзином да мене запањи како је вјешт и духовит правећи те риме и стихове- испричао је Неле, пише Блиц.
Он се сјетио и када су њих двојица направили пјесму од фудбалској репрезентацији Југославије 1998.године која је изазвала бројне полемике.
-Имали смо двије верзије. Једну је он донио са собом, у студио, звала се, “Ајде да их разбијемо, да им кичму сламијемо”и кад смо завршили то снимање, те пјесме, прво је отпјевао он, па ја, па бек вокали, па онда додатни, колико те већ треба, ја му питам, реко је ли ти осјећаш неку врсту нелагоде, некако није ми то, нису они заслужили да, ти и ја пјевамо о њима овако афирмативно. Каже, о мени јесте, каже ја, каже, нисам навикао да неког хвалим у пјесмама. И нити он, нити ја смо неки писци или пјесници или музичари који су правили некоме панегирик (посебна врста говора у нечију похвалу), увијек смо неког заје**вали. И онда је неко од раје рекао ајмо да напишемо пјесму која се зове “Је**те се фудбалери”. И тог момента је Боро, али брзином муње, избацио те чувене стихове: “Је**те се, фудбалери играте ко пензионери, који ли је вама, к***ц, нисте ни за Палилулац”. И ми смо плакали.., И наравно, та пјесма је на неки начин била усуд нашем фудбалу јер послије тога, више нисмо могли прећи први круг. И ако одемо на неко првенство не можемо прећи први круг - сјетио се Неле.
Он је додао и да је то колико су Бора и „Рибља чорба“ били важни у историји рок музике, осјетио први пут у Великој Плани.
-Усред концерта сам схватио да треба да одсвирамо нешто Борино и кажем момцима, ајмо оно: “Када падне ноћ”… И код првих тактова публика је скочила тако, жестоко, и када иде текст: “Ја живим на слепом колосеку”, то су сви пјевали са том неком енергијом да сам ја осјетио љубомору и сконтао што нисам свирао у „Рибљој чорби“, шта ћу у “Забрањеном пушењу“ - испричао је Карајлић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
