Неле Карајлић: Југославија се никада није ни распала ако сви гледају Кустине филмове VIDEO
ЉУБЉАНА- Неле Карајлић је током гостовања у подкасту ”Росић и другови”, словеначког портала “Велике приче”, између осталог, коментарисао сличност музичке сцене у бившој Југославији и данашње музике. Говорио је и о Сарајеву, рату, свађи са Сејом Сексоном, Марадони и југоносталгији.
-Наша реалност је та музика, а не та политика. То што је та политика формално промијенила наше животе, она никад није промијенила оно што ми носимо у себи, а то је та музика, односно то вријеме. Оно што је мени реално, то није можда некоме ко је рођен ван тог времена - или прије или послије или који то вријеме није доживио онако како сам га доживио ја, то је њему фиктивно, али је*е ми се - казао је.
Сматра да заједништво народа бивше Југославије још увијек постоји те да се то огледа у музици.
-Све оно што је везано за музику тог времена и уопште за популарну културу тог времена нама даје за право да ми кажемо да се Југославија никада није ни распала ако Дино Мерлин може да пуни све дворане, ако „Бијело дугме“ може да пуни све дворане, ако још увијек сви гледају филмове Кусте (Емира Кустурице), (Лордана) Зафрановића, Рајка Грлића... Шта се онда распало? Распала се само географија и политика, што мене као неког ко је живио у то бурно доба никад није ни интересовало - рекао је.
Након тога је коментарисао то што је пјевачица из Србије Александра Пријовић напунила пет арена у Загребу те њене колеге које изводе исту врсту музике.
-То је коначан резултат једне озбиљне индустрије која се закопитила негдје почетком 21. вијека и која је почела да ради по неким западним принципима, прије свега мислим на продукција типа „Гранд“. Кад смо с Кустурицом радили оперу „Дом за вјешање“ у Паризу 2007. године, узалудно смо сами тражили два пјевача која ће играти Перхана и Азру. Само један телефонски позив мом другу Жики (Јакшићу) у Гранду је био довољан да он нама „истресе“ 10-ак тих младих, талентованих дјечака и дјевојчица који су тад имали по 16 - 17 година. Изабрали смо Милицу (Тодоровић) и Стеву (Стеван Анђелковић). Експлозија нове музике није за мене никакво изненађење. Једноставно је дошло до тога да је та индустрија успјела да произведе такве нове феномене. Та индустрија се у суштини наслонила на оно у чему смо ми учествовали '80-их година и наслонила се на јединствени културни простор који објективно нема никакве разлике од, слободно могу рећи, Вардара па до Триглава - навео је Карајлић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
