“Нећу да се кријем, овако сам се родио”: Андрогини модел, поријеклом из Бањалуке отворио душу

Г.С.
“Нећу да се кријем, овако сам се родио”: Андрогини модел, поријеклом из Бањалуке отворио душу

Андреј Давидовић је 23-годишњи андрогини манекен који носи ревије највећих свјетских брендова учествовао је у Паризу на Недјељи моде на четири ревије.

Рођен је у Бањалуци, одрастао у Швајцарској. Београд воли. Животна прича му је слична као Андреје, некада Андреја Пејића. Потичу из истих крајева, родитељи су им дали исто име, баве се истим послом, у истој су агенцији, имају исту агентицу.

На почетку разговора новинар Курира га је упитао у ком роду да му се обраћају. Са осмијехом нам је рекао да му је свеједно. Током разговора за себе прича у женском роду кад су у питању тренутна дешавања, док о дјетињству говори у мушком роду.

- Тренутно се ради на мојој биографији. Желим с том књигом да помогнем људима који су у истој позицији као ја. Желим да младима који су у заблуди покажем да је то све у реду и да се мора ићи напред. Што се посла тиче, радим, у Паризу сам и Њујорку.

Долазиш ли у Београд?

- Дуго нисам био, али волим да дођем, да одем да поједем ћевапе. Волим сарму, купус, пасуљ. Волим Скадарлију, музику, да ми свирају, да играм, да се дружим, попијем. Волим ракију, ону, како се зове... медовачу. Ма волим све.

Како у Србији гледају на твоју појаву?

- Људи у Србији су мало затворенији. Не знају превише о овим стварима. Ако си добар човјек, имаш квалитете, није битно која ти је сексуална оријентација.

У свијету моде данас има више андрогиних модела.

- Андреја Пејић је пробила лед и мени је сад мало лакше. Нећу да кажем да је постало тренд, али нас има више. Увијек је било, али сада имамо свој глас. Дизајнери имају добар посао, имају два у једном. Недавно сам радио и мушку и женску ревију. Најбитније је да све представиш у добром свјетлу, да будеш добра дјевојка, а у истом моменту да продаш и те мушке ствари. Није увијек лако, поготово кад се пресвлачиш, некада није угодно, буде непријатно, али је то посао. Мора да се исплива и да се иде даље.

Када помињеш Андреју Пејић, да ли те можда мијешају с њом?

- Дешавало се. Имам велики респект према њој. Она је пробила лед. Имамо исту агенцију. Бог ме је спојио с њеном агентицом, која зна како се менаџерише с манекенима попут нас. Андреја Пејић је сада јако лијепа жена, успјешна, бави се глумом у Америци. Мени је комплимент кад ме упореде с њом.

Кад си се први пут осјетио као жена у тијелу мушкарца?

- Одмалена је тако. На почетку сам и својим родитељима покушавао да објасним. Није постојао моменат да се запитам, већ је постојао моменат када сам рекао - ја сам другачији. Моји другари у школи су имали симпатије, ја не. Тати сам тражио да ми купује барбике. Одрастао сам с мамом која је јако женствена, и сестра и бака су такве. Оне ми никад нису ломиле крила.

Каква је била прва реакција твоје породице?

- За њих је то био у први мах шок, али ја им нисам непозната особа, мама ме је родила и гледала како одрастам. Није то био бум моменат. Да сам неко ко је играо фудбал, па да сам рекао да се осјећам као женско, била би другачија ситуација. Код нас је више било да се навикну на то.

Како је било одрастати, а да си свјестан да си другачији од осталих?

- Никад то тако нисам гледао. Овако сам се родио и не знам за другачије. Ја само знам како је да будем у овом свом тијелу. То није била одлука, то је тако. Моја одлука је једино да будем срећан. Моја породица је уз мене. Имам пријатељице у Њујорку које су као ја. Оне су морале да се иселе из куће, а немају примања као ја, па им је тешко.

Хоћеш ли промјенити пол?

- Људи мисле да то одлучиш и то је тако. Не. То је процес, прво се прича с психолозима. Највећа грешка је да се нешто уради пребрзо, јер више нема назад. Свако одлучује колико далеко ће ићи, које ствари ће радити, а које не. Најбитнији је унутрашњи мир и да себи кажеш - да, то је тако. Ја нећу да се кријем, ја хоћу да живим онако како желим, не угрожавам никога око себе.

Сарађивао си са Емином Јаховић.

- Била сам заштитно лице њене козметичке линије. Имали смо промоцију у Београду и Истанбулу. Тада сам другачије изгледао, имао сам краћу косу. Емина је професионалац, добар човјек, одличан пријатељ.

Имао си контакт и с Јеленом Карлеушом.

- То је смјешна ситуација. Послала ми је једном приликом поруку на Инстаграму. Није ме помијешала са Андрејом Пејић, али је рекла - да ли је могуће! Нисмо у контакту, али је пратим. Она је у Србији корак испред свих, доста људи о њој има погрешну слику. Борац је, као и ја. Паметна је, зна шта ради и у Америци се чуло за њу, у Њујорку пишу о њој.

Јеси ли у контакту с неким другим познатим личностима из Србије?

- Можда неки фрајер кад ми нешто напише. Можда су фудбалери, али ће то остати тајна, - преноси kurir.rs  

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана