Најбогатији: Ротшилди, Рокфелери...
У кризом захваћеном свијету, у коме се не само појединци већ и државе боре за опстанак, постоје породице чији се иметак непрекидно - увећава.
Богатство појединих фамилија, уткано у потребе остатка свијета путем ланаца продавница, банке, телекомуникације, превазилази бруто друштвени производ мањих држава.
Дебата о томе која је фамилија, заправо, најбогатија на свијету није завршена, али та титула, незванично, припада Ротшилдовима.
Породица јеврејско-немачког порекла почела је да се богати у 18. вијеку, када је Амшел Низес Ротшилд “лансирао” синове у међународне финансије. Ротшилдови су се пласирали у високом друштву Италије, Британије, Аустрије, Француске, Швајцарске. Удио су имали и у стварању америчких федералних резерви. Њихове инвестиције укључују компанију Рио Тинто, недјељник Економист, винарије...
Богатство им се процењује се на 100 милијарди долара, а име им је синоним за богатство.
Рокфелери
Баш као и Рокфелеровима у Америци. Син Биг Била, Џон Дејвидсон Рокфелер, далеко је превазишао амбиције да направи 100.000 долара и доживи 100. Истина, преминуо је два месеца пред 98. рођендан, али његово почетно улагање од четири хиљаде долара у рафинерију нафте 1863. године претворило се у уносну компанију “Стандард оил” (“Ексон мобајл”), и серију инвестиција, укључујући некретнине (“Рокфелер центар”) и финансије (Чејс Менхетн банка).
Ова америчка династија градила је америчку економију, политику, што укључује и потпредсједника САД Нелсона Рокфелера, образовање, улагањима у универзитет Харвард и културу, помажући Музеј модерне умјетности. Богатство им се процијењује на 110 милијарди долара.
У Америци, гдје су брак и породица у кризи, живи уједно и највећи број фамилија које су међусобну борбу за имовину замјениле успешним заједничким бизнисом, који им је донио укупни иметак од око 350 милијарди долара. Име породице Марс прославиле су чоколадице доневши им истовремено 32 милијарде долара.
Руперт Мардок јесте синоним за медије, али породица Кокс носи круну у области телекомуникација, телевизије, радија и штампаних медија у САД. Њихова империја “тешка” је 32 милијарде долара. Ланац хотела Хајат један је од бизниса који је породици Прикер донео 17,6 милијарди долара. Ту је и стара династија Карџилових, па Данканови, Зифови, породице Њухаус, Џонсон, Херст, Бас, Лаудер, Бехтел, Мариот...
Круну најбогатијег човјека планете ипак не носи Американац, већ Мексиканац Карлос Слим Хелу. Телекоминикациони магнат, утабао је пут империје са стрицем Хезеом Слимом захваљујући профитабилној продавници у Мексику. Успјех је преточио у низ других бизниса, од којих је највећи мобилна телефонија, уз удео у америчким компанијама Херши, Американ тобако, Њујорк тајмс, Сирс.
Азија
На Блиском истоку, Ал Нахјани, једна од шест владајућих породица Уједињених Арапских Емирата, “тешка” је око 650 милијарди долара и руководи политичким и пословним животом Абу Дабија, престонице Емирата. Иако је проналазак нафте у њиховој земљи 1958. године од овог региона начинио оно што је данас ипак се сматра да је успјешни менаџмент ову породицу, која инвестира у међународне финансије, изградњу, чисту енергију и филм, сврстао у ред најбогатијих у свијету.
Азија, међутим, од свих континената има највеће потенцијале за раст породичног бизниса. Не само да ће богатство нових азијских милионера до 2015. године нарасти до готово 16 билиона долара већ азијска култура породичног бизниса уобличава читаве индустријске области, и то посебно у модерним технологијама.
Било о ком породичном богатству на свијету да је ријеч, константа је да се оно непрекидно увећава и пратећи одређене принципе. Први је, наводи амерички пословни дневник “Волстрит џорнал”, да - богати имају план. Већина богаташа данас има инвестиционе стратеге који раде за њих. Воде, прије свега, рачуна о ризицима улагања, али оно што је мање очигледан клише јесте да већина богаташа живи испод својих могућности, што се објашњава њиховом жељом да увек имају “појас за спасавање”, укључујући и резерву у - кешу.
Краљевске породице
Краљевске породице контролишу значајан број ресурса. Тајландски краљ Бумибол не само да држи најдужи свјетски стаж по времену проведеном на престолу, већ и рекорд по богатству од око 30 милијарди долара. Шеик Калифа бин Зајед ал Анхјан из Абу Дабија контролише 10 процената свјетских резерви нафте. Европске крунисане главе су, међутим, при дну листе најбогатијих. Са четири милијарде долара издваја се Ханс Адам од Лихтенштајна, док се богатство британске краљице Елизабете процењује на 450 милиона долара.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
