Мила Јововић о оцу бившем затворенику, деди на Голом oтоку и свом надимку "руски шпијун"

Глумица Мила Јововић је рођена у Украјини. Мајка јој је Галина Огинова Јововић, а отац Богдан Јововић, чија породица вуче коријене из Црне Горе. Једном приликом на друштвеној мрежи Инстаграм, открила је како су јој преци били борци у Другом свјетском рату, да би затим изнова привукла огромну пажњу јавности чињеницом - да јој је сам отац имао бурну прошлост.

"Тата је мислио да од здравстеног осигурања може да направи велики бизнис, па је 1994. године 'заглавио' у затвору, гдје је остао пуних пет година. Веома смо блиски, посебно од како сам добила прво дијете. Он живи у Лас Вегасу и кад год може долази да нас обиђе.

Од маме сам наслиједила радозналост, љубав према књижевности и умјетности и дефинитивно да добро размислим прије него што нешто одлучим. Од тате сам добила импулсивну страну, неустрашивост, спремност да понекад уђем у ризик. Ипак сам ја потомак једне прилично револуционарне породице. Вјероватно сам једини члан фамилије Јововић који није био у затвору.

Мој деда је, а мислим и његова браћа, био заточеник на Голом отоку. Та прича о том острву, фасцинира ме! Зато желим да са рођаком Мирком, који је редитељ, снимим филм о Голом отоку. Скоро сам скапирала право значење тог имена, у смислу 'огољено острво'. Још више ме онда интересује та тема. За Американце би то било јако занимљиво. Вољела бих да направим филм о дивљој, насилној, драматичној историји моје породице. Нисмо могли да је избјегнемо, чак и да смо хтјели", причала је једном Мила, а писала "Седмица", па наставила о томе како она има жељу да посјети Србију и Црну Гору, али да њеном оцу то и не пада на памет.

Опроштај и освета

"Као и већина Срба и он има проблем са праштањем, осветом и таквим осјећањима која се преносе са генерације на генерацију. Много ми је било тешко што је породица толико разједињена. А онда се десило да ми се родила ћерка, први Јововић рођен у Америци, а да је послије два мјесеца умро Бранко, први Јововић сахрањен у Америци. На сахрану су дошли сви.

Таман када су хтјели да се разиђу, све сам их позвала код себе, да виде бебу. Тада су били ту, код мене, оставили све проблеме за собом, славили смо нови живот. Било је веома емотивно. Мој отац је прије тога био нервозан, није знао како ће све испасти. Током вечери се опустио. Сљедећег јутра није му осмјех силазио са лица, а ја нисам могла да престанем да плачем од среће.

Рекао ми је: 'Знаш, ја никада не бих пристао на све ово. Само си ти могла да ме убедиш, ти си једини Јововић који може да окупи целу породицу'. То је било олакшање за њега. Иначе, обожава своју унуку, моју ћерку, којој сам дала име Евер Габо. Евер је старо шкотско име за мушкарце и оно је била жеља мог партнера, режисера Пола Андерсона. А Габо је спој првих слова имена мојих родитеља, Галине и Богића", испричала је Јововићева тада, док је потом добила још двоје дјеце, такође ћерке, Дашијел и Ошин.

Такође, говорила је о прилагођавању у Америци, у коју се преселила из Европе.

Руси ме баш воле, као и ја њих. То је моја култура, тамо сам рођена. Имала сам проблема у првим разредима у Америци, другови из разреда су ме називали 'руским шпијуном'. Дјеца могу да буду окрутна. Било ми је тешко, свакако, али послије схватиш и добре стране свега тога. Најпопуларнија дјевојка у разреду се обично уда за најљепшег дјечака из школског фудбалског тима и никада не уради нешто од свог живота. Просто, нема изазова за тако нешто. У животу, нажалост, изазови и тешкоће су ту да вам помогну да постанете боља особа, да не останете лијени и незаинтересовани за живот", нагласила је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.