Исповјест човјека са којим је Бора друговао готово седам деценија пара душу

Г.С.
Исповјест човјека са којим је Бора друговао готово седам деценија пара душу

Бору Ђорђевића многи су познавали, али нико као Прле Савић, Чачанин са којим је Бора одрастао, направио први бенд, радовао се и туговао.

Смрт најбољег пријатеља Савића је јутрос затекла у чачанској болници гдјје иначе ради као љекар, патолог. Скоро седамдесет година двојица Чачана један другом су повјеравали тајне, причали о деци и породици, смијали се и ријетко плакали. Обојица ведрог духа, увјерени да ће младост трајати вечно, последњих мјесеци непрекидно су били на телефонској вези Чачак - Љубљана. Све док Борин телефон није утихнуо.

- Јутрос нисам добро и дан ми није добар. Ма колико да сам знао какав ће бити коначан исход његовог стања, некако сам се потајно надао да ће се извући, веровао сам - прича готово кроз сузе чачански љекар који је понајбоље био упућен у Борину болест са којом се лавовски борио.

- Знајући колико је неизмерна његова везаност за Чачак, зато смо му и понудили да дође у родни град. Бора је Чачак волео чини ми се више од себе. Да последње дане проведе крај Мораве, није стигао. Чак је и његова садашња супруга Дубравка, која је дивна жена, често иницирала његове доласке у Чачак. Чини ми се да је он родни град и све нас са којима је одрастао доживлљавао из песничке перспективе. Као вечиту неостварену жељу, опд које никада није одустао - прича др Савић који додаје да Бора и Чачак имају једну заједничку црту, „бунтовни и непредвидиви, док им не нађеш жицу“.

Прослављени музичар и чачански патолог су заједно провели дјетињство и рану младост, заједно ишли у Гимназију. Управо ти гимназијски дани и младалачки несташлуци су допринијели да Бора с породицом напусти родни град. Др Савић је наравно био дио и те приче, преноси Информер.

- Желели смо да купимо инструменте, па смо до њих дошли на један непримерен начин, не бих сада о томе. У то време је то био скандал у малом граду, обојица смо кажњени, грешку смо исправили, али су Борини одлучили да се одселе из града. И поред тога, остали смо нераздвојни читав живот - казао је Борин пријатељ, за кога многи Чачани знају да му се нашао онда кад нико није.

Рок звезду је свих ових година пратио турбулентан темпо живота. Гдје год је одлазио проносио је глас о Чачку, граду који му никада није опростио дјечији несташлук.

- Чачани обично другима не праштају оно што себи одавно јесу. Мој Бора је овај град волео више од свега, никоме од нас није било јасно зашто. Сада ми је срце на месту када знам да ће овде бити сахрањен, јер знам да је то желео. Једном смо се уз добро пиво заједно смејали када смо читали вест да су са гроба Џима Морисона у Паризу фанови стално крали земљу и односили са гроба, па су тамошње власти гроб морали да бетонирају. Рекао сам му, тако ће и теби, а он се бескрајно на то смејао - каже саговорник. 

Сваки Борин долазак у Чачак или Србију, пријатељи су користили да се сретну, поразговарају, братски загрле. Међутим свој последњи договорени сусрет нису успјели да реализују. 

- Бора је недавно продао стан у Београду и купио кући на Авали. Договарили смо се да се окупимо у његовом новом дому, али се то због његове болести није остварило. Купио је кућу у којој је стигао да буде свега три дана - прича пријатељ рок легенде, који је и сам музичар, рокер с Мораве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана