Алек Век посјетила родни Судан први пут након грађанског рата
Супермодел Алек Век боравила је прошле недјеље у својој домовини, Јужном Судану због обиљежавање прве годишњице независности. Повратак кући након 11 година, био је веома болан за тридесетпетогодишњу Алек јер је поново морала да се суочи са болном прошлошћу.
Прва дјевојка из Африке која је красила насловницу чувеног “Ела”, напустила је Судан 1991. године, у тренутку када је у овој афричкој земљи буктао грађански рат. Представљајући се лажно као ћерка њених комшија, Вик је авионом Херкулес напустила родни град Вау.
Обилазећи Судан, у пратњи UNHCR-а , Агенције за изгбjеглице УН-а, Алек Вик је изјавила да у главном граду Судана Џуби видјела оптимизам на људима и знаке наде. Међутим, у избјегличким камповима ван престонице, видјела је како се људи и даље боре са истим проблемима са којима се суочавала њена породица осамдесетих година.
Прве године рата, који је трајао 12 година, Алек је провела у Судану и тада доживјела највеће страхоте, са само девет година, колико је имала када је рат почео.
Она и њена породица сналазили су се на разне начине како би преживјели и долазили до хране. За вријеме оружаних борби, шест мјесеци провели су у једном суданском селу, скривајући се у колиби од бомабардовања и пуцњаве.
Век је као члан савјетодавног одбора УН-а за избјеглице, за вријеме боравка у Судану посјетила Јусуф Батил Камп у горњој долини Нила, у којем се налази 35 хиљада избјеглица.
- Чим сам чула приче избјеглица, вратили су се успомене, Људи су овдје приморани да једу траву јер немају другог избора. Сјетила сам се тренутака када сам се са породицом скривала по жбуњевима, и када смо јели све биљке на које смо успут наилазили. Моја мајка нам је говорила које од њих су отровне, а које смијемо да једемо - присећа се Век.
Најуспјешнијег афричког топ модела шокирало је то што се у Судану ствари споро мијењају, али наду јој улива потенцијал ове земље, као и млади људи који се из иностранства враћају у домовину.
- Мој нећак је одрастао у Енглеској, и једва говори данка језик. Доселио се у Судан у децембру и започео свој посао у Џуби, као консултант за телекомуникације - каже Алек, којој је једна од најболнијих успомена свакако смрт њеног оца.
Он је преминуо за вријеме рата.
- Све то сам доживјела као веома млада, па чак и ако све то потиснем, немогуће је заборавити. Овдје ми људи говоре: “Зашто бих се трудио, када ћу свакако умријети”. И то је за мене разуљиво, јер је они не знају шта их чека сутра - каже манекенка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
