Живот у универзуму је постојао знатно прије људи?
Људи су можда били међу посљедњима који су се појавили у универзуму који је већ био препун живота, тврди најновија теорија.
Абрахам Леб, астрофизичар са Харварда, вјерује да су егзопланете загрејане радијацијом коју је створио Велики прасак биле препуне живота свега 15 милиона година након стварања универзума.
Најранији докази о постојању живота на Земљи стари су 3.8 милијарди година, отприлике 700 милиона година након што је наша планета била формирана.
„Када је универзум био стар 15 милиона година, космичка микроталасна позадина имала је температуру сличну топлом љетњем дану на Земљи. Уколико су у тој епохи постојале камените планете, онда су ти микроталаси одржавали њихову површину топлом чак иако се нису налазиле унутар насељиве зоне око своје звијезде", изјавио је Леб за space.com.
Космичка позадинска радијација испуњава универзум у сваком правцу, она представља одсјај Великог праска који се простире кроз свемир посљедњих 14 милијарди година.
Стручњаци су своју потрагу за животом фокусирали на насељиве зоне око звијезда.
Ове зоне представљају простор који се налази на правој удаљености од звијезда за постојање течне воде, једног од првих услова за стварање живота који познајемо.
Прве планете након Великог праска биле окупане позадинским микроталасима а Леб сматра да би било могуће да су оне на својој површини неколико милиона година имале течну воду.
Он сматра да је један од најбољих начина тестирања његове теорије проналажење планета око звијезда без икаквих тешких елемената пошто би оне биле изузетно сличне раним планетама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
