Живимо ли у “Матриксу”
Питање да ли живимо у стварном свијету или симулацији, које вијековима мучи филозофе, могло би ускоро добити одговор јер научници сматрају да су пронашли начин да тестирају ту теорију, преноси “Дејли телеграф”.
Професор Сајлас Бин, теоретски физичар са Универзитета у Бону у Њемачкој, каже да су он и његов научни тим већ направили симулације малених дијелова универзума величине само једног фемтометра (квадрилионити дио метра).
Бин тврди да ако је наш универзум заправо компјутерска симулација, налик оној из серијала “Матрикс”, нека ограничења би морала да постоје.
Да би утврдили која су та ограничења, научници би требало да направе сопствену симулацију универзума.
Његов тим користи математички модел познат као решеткасти приступ рјешавању квантне хромодинамичке теорије кваркова и глуона како би направио своју малу симулацију односно тродимензионалну решетку.
Ради се о комплексном приступу који утврђује какве односе честице као што су кваркови и глуони, имају у тродимензионалном систему.
Овим приступом ће, каже Бин, у будућности бити могуће симулирати све веће и веће дјелове, па тако можда и цио универзум.
Већ прављењем тако малих симулација, научници су наишли на лимите.
Бин сматра да би и “такозвани симулатори” универзума, ако раде у сличним условима и са ограниченим ресурсима, требало да наиђу бар на неке од проблема са којим су се он и његов тим срели.
- Ми себе сматрамо симулаторима универзума, на неком нивоу, јер смо израчунали интеракције честица тако што смо замјенили вријеме и простор са решетком. Док смо то радили наишли смо на многе проблеме, па смо, на пример, због величине решетке и квадрата прекршили Ајнштајнову специјалну теорију релативитета – рекао је Бин.
Он тврди да је један од необоривих лимита симулације такозвани Грејсен-Зацепин-Кузмин лимит или ГЗК, који означава горњу границу енергије космичких зрака.
Високоенергетске честице космичких зрака током путовања долазе у додир са космичким микроталасима и губе енергију.
Због ГЗК-а то значи да би ако живимо у компјутерској симулацији, космички зраци би путовали углавном дуж линија решетке, а не у свим правцима, што би могла да буде грешка која се може детектовати.
Ипак, Бин још увијек не може да докаже да живимо у симулираној стварности јер лимити енергија посматраних космичких зрака у нашем универзуму значе да ћелије у решетки симулације морају бити веће од 10 до 12 фемтометара да би се та грешка уопште уочила.
Такође, ако стварно постоје симулатори нашег универзума, не мора да значи да то чине на исти начин као и Бин.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
