Земљу погодио бљесак енергије, толико јак да научници не умију да га објасне VIDEO
Земљу је погодио толико јак бљесак енергије из мртве звијезде да научници не умију да га објасне. Тај бљесак гама-зрака пулсара Вела био је око 200 пута јачи него што је уобичајено.
Астрономи су примјетили овај бљесак пулсара Вела и сматрају да би ово откриће могло да промијени много тога што се зна о тим мртвим звијездама које имају невјероватну густину, пише "Лајвсајенс".
Највиша енергија из пулсара до сада
Тим научника, међу којима су били они из француског Националног центра за научна истраживања (CNRS), пратио је пулсар Вела, који је око 1.000 свјетлосних година удаљен од Земље и један је од најближих који су икад примјећени, с четири телескопа који чине Стереоскопски систем високих енергија (HESS) за лов на гама-зраке. Њихова научна студија објављена је у часопису "Нејчр астрономи".
- Открили смо да фотони гама-зрака с пулсара Вела достижу 20 тера електронволти (ТеВ). То су гама-зраци највише енергије коју смо досад примјетили из пулсара - рекао је Араче Џанати-Атај, истраживач CNRS-а.
Пулсари попут Веле су неутронске звијезде рођене након што масивне звијезде дођу до краја живота и истроше све гориво потребно за нуклеарну фузију у језгру. Како нису више у стању да одржавају себе насупрот властитој гравитацији, језгра ових звијезда се уруше и огромна количина стеларног материјала одлети у експлозији супернове.
Резултат тога је објект с масом једног или два Сунца сабијен у објект пречника од око 20 километара. Због тога што умируће звијезде постају драстично мање, многе неутронске звијезде почињу да се окрећу много брже, некад толико да ротирају и 700 пута у секунди.
Екстремна природа пулсара
Пулсар Вела је једна од најбоље проучаваних неутронских звијезда и један је од примјера екстремне природе ових објеката. Настао је пре око 10.000 година, има пречник од 20 километара и ротира брзином од 11 кругова у секунди, што је брже од елиса хеликоптера.
- Ове мртве звијезде су скоро потпуно састављене од неутрона и екстремно су густе: кашичица њиховог материјала има масу од пет милијарди тона или 900 пута већу од масе Кеопсове пирамиде - рекла је Ема де Она Вилхелми, научница из HISS опсерваторија у Намибији, која је примјетила бљесак.
Док се пулсари окрећу, шаљу зраке електромагнетног зрачења као нека врста космичког светионика. Вјерује се да је радијација посљедица брзих електрона који настају и бивају бачени у магнетосферу пулсара, сачињену од плазме и електромагнетног поља.
У новом истраживању је откривено да постоји део радијације с много више енергије него што је очекивано.
- Резултат руши нека наша претходна знања о пулсарима и захтијева да поново промислимо о томе како ово природно убрзање функционише. Веома је тешко објаснити како настаје тако екстремна радијација - рекао је Џанати-Атај.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
