Земљани су се већ раширили свемиром?

Међутим, мало ко је до сада покушао озбиљно да одговори на питање да ли је панспермија могла ићи у супротном смјеру, односно да ли је са Земље живот могао да се прошири свемиром?

Ова идеја није нова, међутим, Tetsuya Hara с Kyoto Sangyo универзитета у Јапану и његове колеге први су пут израчунали да је тако нешто сасвим могуће.

"Једина планета за коју поуздано знамо да има живот је Земља", написали су аутори у извjештају представљеном на страницама arXiva. "Зато би Земља могла да буде највjероватнији извор за сијање живота по другим планетама".

Научници сматрају да би микроби имали највише шанси да преживе путовање до других свијетова када би у свемир били лансирани на стијенама. Ранија истраживања показала су теоретски да би удар великог метеорита могао да избаци на тоне Земљиног материјала у Сунчев систем.

У новом извјештају Хара и његове колеге анализирали су највећи познати удар астероида у историји – онај који је прије 65 милиона година проузроковао изумирање диносаура. То тијело пречника 10-ак километара било је тешко више од трилион тона, а на Земљи је могло да ископа исту толику количину тла.

Тим је израчунао колико је тих дијелова Земљине површине могло да заврши на најгостољубивијим тијелима попут Сатурновог мјесеца Енкелада или Јупитерове Европе испод чијих би ледених површина могло бити живих организама.

"Иако није јасно како би камење ушло испод ледене коре океана Енкелада и Европе, постоји велика вјероватноћа да би се микроорганизми са Земље прилагодили и расли тамо", написао је јапански тим.

Према новом моделу неки су избачени материјали могли стићи чак до планета оближњих звијезда попут Глиесеа 581 који кружи у орбити црвеног патуљка удаљеног 20-ак свјетлосних година од нас.

Научници још нису потпуно сигурни да ли би микроби прежјивели толико дуго путовање, али показало се да малени вишећелијски организми тандиграде и крпељи одлично подносе вакум па чак и јака зрачења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.