Завирите у ум Била Гејтса

Quartz.com, Б92
Завирите у ум Била Гејтса

Након што су Бил и Мелинда Гејтс објавили годишње писмо своје фондације, којим желе да разоткрију устаљена вjеровања у вези са свjетском економијом, магазин "Кварц" ријешио је да нам у разговору са некадашњим директором компаније Мајкрософт да увид у његов ум.

- У писму доста говорите о земљама које полако стижу до тачке самоодрживости. Такође предвиђате да до 2035. године више неће бити сиромашних земаља. Да ли су по вама ове две ствари исте? Када земља једном стигне до статуса средње зараде, да ли јој је и даље потребна страна помоћ?

Уколико се деси нека катастрофа, људи ће доћи како би вам помогли - а ту су и даље глобална јавна добра, попут стварања вакцина – стварања вакцине за маларију, стварање вакцине против сиде или туберкулозе. Мање богате земље биће велики корисници и профитираће од тога шта раде богате земље.

Када стигнете до богатства какво посједује Кина, јасно је да вам неће бити потребна систематска годишња помоћ. Мораћете да користите сопствена средства, добијена порезом, како бисте остварили приходе и омогућили људима образовање и прилику.

Многе земље које су у прошлости примале помоћ сада је не добијају, попут Кореје, која је остварила велики напредак и сада се сматра земљом са високим приходом становништва.

- У писму такође помињете и „боље сијеме" као нешто што ће створити богатство у сиромашним земљама. Да ли говорите о ГМО приносима?

Мноштво унапређеног сјемења ће користити генетски модификоване технике како вријеме буде пролазило, док покушавате да створите сјемење које ће бити отпорно на сушу и со и сличне ствари. Већина новог сјемења којим се бавимо тренутно није ГМО, зато што и даље постоји простор за унапређење конвенционалних врста.

Важно је да сиромашне земље које имају највише проблема са прехраном свог становништва имају процес, баш као што га имају и за лијекове. У случају вакцинисања људи и узимања лијекова су урадили добар посао како би се постарале да су те ствари тестиране и да пролазе кроз процес одобрења надлежних тијела.

Овакав систем би требало да се користи и када су у питању нови прехрамбени производи, без обзира на технике које су коришћене.

Требало би да постоји отвореност и уколико је могуће доказати безбједност и предности, те намирнице би требало да буду одобрене.

Потребан нам је цио спектар научних иновација како би ове земље стигле до нивоа оних напредних са заиста добрим процесом проверавања нових производа како би се заштитили најсиромашнији.

- Како дјелите своје вријеме између фондације и Мајкрософта?

Фондација без икаквих проблема чини двије трећине мене. Радим викендима, шаљем доста мејлова, у питању је прави посао, са пуним радним временом. Али и даље успијевам да створим вријеме и за Мајкрософт како бих им помогао са одређеним производима, а ту су и многе друге ствари којима сам заокупљен, попут енергетске компаније „Тера пауер".

- Да ли планирате да се више укључите у рад Мајкрософта?

То ће бити одлука борда директора када заврши све своје обавезе и одабере новог директора. Желио бих да са том особом причам о томе шта жели да ради са компанијом. Фондација ће и даље бити мој прави посао, али ћу своју помоћ усмјерити ка Мајкрософту уколико нови директор буде сматрао да је корисна.

- Како проводите оно мало времена што вам преостаје?

Нешто од тог времена проводим са младим људима који тек покрећу своје пројекте. Увијек је фасцинантно видјети шта други посматрају као занимљиве прилике за инвестирање и развој. Постоје ствари на које можете да гледате и као на одмор. Мој син воли да гледа руднике и електричне биљке, или велики Хадронски сударач. Имали смо прилику да видимо доста интересантних ствари. Били смо у руднику бакра и ракетним силосима. Мој син заиста воли да учи заједно са мном.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана