Зашто Срби много више воле Теслу него Пупина?

Прије тога, због политичког дјеловања и гажења аустријске заставе, протјеран је из Гимназије у Панчеву и школује се у Прагу.

У исто вријеме Никола Тесла, двије године млађи, лута по гудурама око Грачаца у Лици, недалеко од родног Смиљана, гдје се скрива од војне обавезе у аустријској војсци. Слиједеће године уписује Политехнику у Грацу, али је напушта након три године. Проводи године у Америци покушавајући само да преживи, као физички радник у фабрици кекса, који учи језик, не само енглески, него и грчки и латински. Покушава да се упише на Универзитет Колумбија, што му успијева тек из другог покушаја, 1879. године.

Послије четири године студија, Пупин 1883. дипломира и постаје амерички држављанин, након чега докторира у Берлину 1889. године. Убрзо потом, враћа се назад у Америку на Универзитет Колумбија, гдје добија професорско место. Пупин ће током наредне деценије радити на бројним изумима, од којих су свакако најзначајнији калемови за појачавање сигнала, са којима почиње "пупинизација" телеграфских линија широм Америке. Међутим, Пупинов пут био је знатно трновитији од Теслиног.

Скоро пун вијек касније, перцепција Тесле и Пупина потпуно је различита. Читав Балкан је премрежен Теслиним споменицима, улицама, школама. Тесла је симбол, од аеродрома до фабрике сијалица. У једном скорашњем истраживању имиџа науке у Србији, на питање ког научника познају, десет од десет испитаника одговара Теслу, а потом сваки пети додаје и Пупина.

Зашто Срби тако много више воле Теслу него Пупина?

Ако погледамо у податке, то се чини сасвим необјашњиво. Пупин се током живота отворено залагао за Србију, његов утицај на високе политичке кругове у Америци био је пресудан за много повољније формирање граница Југославије након Првог свјетског рата, прије тога је слао помоћ на све начине у отаџбину и, уосталом, био је најбољи "амбасадор" кога је Србија икада имала.

Тесла је давао извјесну подршку "браћи у домовини", али тешко да је одиграо значајнију улогу у томе. Пупин не пропушта да више пута посјети родни Идвор и одржава контакте са Београдом, док Тесла у Србији борави само једном, неколико дана препуних церемоније, након којих одлази разочаран чињеницом да Београд уводи једносмјерну умјесто наизмјеничне струје, и потом се више никада не враћа.

Пупин се недвосмислено и јавно изјашњава као Србин, као православац и породичан човјек, док је Тесла био и остао усамљеник чија су религијска и национална осјећања вишезначна и може се рећи "предмет дискусије". Током живота, као и многи његови савременици, Тесла отворено заступа идеје еугенике и не противи се селекцији као средству за унапређење људске врсте, док је Пупин доказани алтруиста, добротвор и покретач фондација. Пупин је човјек кога је лако вољети – широке руке, срдачности и огромног образовања, док је Тесла намћор, љубитељ голубова и мистериозни кицош из њујоршких хотела, опсесивни роб чудноватих навика, остављен од готово свих који би га могли вољети.

Пупинов успјех је непомућено блистав – хиљаде и хиљаде чланака из америчке штампе свједоче о томе. Он је члан десет академија наука, носилац 18 докторских титула и девет медаља за науку. Пупин је за Американце парадигма човјека који је сам себе створио, од чобанина постаје угледни професор на Универзитету Колумбија, чији научни кредибилитет ниједном током његовог вијека није доведен у питање.

Теслина каријера је, с друге стране, стално посматрана као спорна – испуњена блиставим успјесима, али и застрашујућим падовима, судским споровима, ратовима, презрењем многих колега, као и бројним несумњивим заблудама, попут оних о Ајнштајну и квантној теорији.

За живота, Пупинови калемови освајају континент за само неколико година од открића, док Тесла води рововску битку да објасни колико је наизмјенична струја боља од једносмерне, а за већину својих изума не успијева да добије ширу подршку ни до краја живота, па чак ни да докаже да их је сам смислио.

Међутим, Пупинов животни пут, на сваком кораку је упутство како треба живјети достојно, племенито, садржајно, како савладати препреке и превазићи неуспјехе. Али од посебног је значаја да се сјетимо његовог научног стваралаштва. Без Пупиновог обимног и разноврсног дјела не можемо замислити савремену техничку цивилизацију.

Од 35 веома вредних патената које је верификовао, свакако је, иако не најзначајнији, најпознатији метод за повећање домета телефонске линије помоћу специјалних калемова у телекомуникацијама – ''пупинизација''.

Такође је познат његов значајан допринос Рентгеновом открићу. Непуне двије недјеље послије његове објаве Пупин је почео да експериментише са рендгенским зрацима објавивши и два значајна рада.

Највише истраживања посветио је осцилацијама и филтерима, што је основа радиотехнике и телекомуникација.

Мало је познато да је баш Пупин добио патенте за успостављање више телеграфских и телефонских канала по једном физичком воду и на тај начин поставио основе временског и фреквенцијског мултиплекса без којих се савремене телекомуникације не могу замислити.

Од три компоненте на којима се базирају информационе и комуникационе технологије и које садрже сви електронски уређаји: исправљач, осцилатор и појачавач - Михајло Идворски Пупин патентирао је прве двије.

Још једна чињеница не истиче се довољно, а веома је значајна: за примјену ултразвука у откривању подморница Пупин је добио највише признање америчког предсједника.

Његов важан допринос науци огледа се у још неким активностима. Управо је Пупин дао математички модел за анализу полифазног система обртног магнетног поља. Научно је доказао предност Теслине трофазне машине над двофазном машином Добровољског и такође поставио математички модел који се користи за прорачун конструкције Теслиних машина наизменичне струје.

Ово је веома кратак осврт на рад српског научника. Његов допринос је немјерљив и веома јединствен по способности не само да ствара нове путеве науке, проналази најбоља практична рјешења, већ и да помогне да настану нови научни умови. Био је учитељ 4 нобеловца. Написао је уџбеник из термодинамике, уз још шест књига, и тридесетак разноврсних чланака претежно посвећених популаризацији науке. Написао је на десетине извјештаја, говора и експозеа за научне скупове института и академија.

Објавио је 36 научних радова, већину у најпознатијим научним часописима. И опет чак и у најкраћем осврту на Пупинов научни рад, овдје не можемо ставити тачку. Због огромног залагања за то да истакне вредност истраживања, да стално подсјећа на смисао и циљ научног напретка, да на невјероватан начин спаја два појма - одговорност и ентузијазам - сматра се једним од очева идеализма у науци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.