Започните 2014. годину новим начином исхране

Када је ријеч о програму хроно исхране, оном иза којег стоји др Ана Гифинг, стручњак из области "антиејџинг" медицине, он се никако не може подвести под дијету и управо у томе можемо да потражимо срж његовог успјеха.

Баш свако може да се придржава основних правила ове исхране и да се притом осјећа боље и буде здравији. Ипак, особе које имају проблем са шећером, холестеролом, повишеним притиском, триглицеридима..., прије усвајања основних правила хроно исхране требало би да обаве тестирање интолеранције на намирнице као и многе лабораторијске претраге, јер тако могу да очекују и постизање бољих резултата.

- Хроно исхрана има само неколико основних правила – истиче др Гифинг. - Доручак је обавезан! Без њега не можемо да говоримо о примјени хроно исхране. Други услов је комбинација намирница. Рибу или месо не смијемо да комбинујемо са кромпиром или пиринчем, а то је најчешћа погрешна комбинација у нашој исхрани. Такође, воће и слаткиши нам не праве метаболички проблем када их једемо поподне.

Када прескочимо први оброк, што је према тврдњи др Гифинг најчешћи и најтежи вид прекршаја у исхрани са којим се суочавамо, ево какав наставак дана можемо да очекујемо...

- У јутарњим сатима најактивнији су хормони и ензими који би требало да од унијете хране (а храна је енергија), направе основ за дневно функционисање организма. Без доручка немамо одговарајућу енергију, али не само за мозак, већ и за све оне невидљиве, чак и неосјетне функције читавог тијела. Прескакање доручка даје слиједећу информацију – нема довољно енергије за рад срца, мозга, плућа, јетре, слезине, бубрега.

Кад се ова информација прошири кроз организам, тада настаје процес акумулације патолошких масноћа из било које унијете намирнице у току дана (тада почиње и процес гојазности, јер, физиолошки посматрано, организам мора да ствара енергију за рад свих органа, а најбољи извор у овој ситуацији је маст). Или започиње природна борба за очување енергије, тако што се из свих постојећих структура тијела користе минерали и протеини да би се успоставила равнотежа, и тада настаје неприродна мршавост и слабост структуре костију.

Интересантно је то да, за разлику од многих нутрициониста који нас савјетују да ујутру једемо воће или пијемо свјеже цијеђене сокове, др Гифинг сматра да ујутру уопште не би требало јести воће нити пити воћне сокове.Упориште за ову тврдњу проналази у "понашању" хормона инсулина.

- Он је у јутарњим часовима веома активан, па ако тада у организам унесемо брзе шећере, задовољићемо чуло укуса и имати привид повећане енергије. Али, нажалост, то исцрпљује панкреас. Дакле, умјесто да тај моменат искористимо за стварање здраве енергије како бисмо функционисали током дана, ми организму додамо брзо сагориво гориво у виду воћа, меда, мармеладе.

Налет енергије је већи од потребног, али веома кратко траје. Истог тренутка настаје борба за опстанак, јер нисмо унијели праву енергетску намирницу (спороварећи шећер, у виду житарице или комплексне комбинације хране).

Ово је сигуран пут за стварање повишеног холестерола и појаву пратећих синдрома и болести, као и стварање патолошких масти у предјелу стомака, појаса и горњег дијела леђа. Уколико јутарње спавалице и ноћне птице овако регулишу недостатак енергије, тада је ријеч и о обрнутом ритму излучивања хормона кортизола, што доводи до поремећаја имунитета.

Уопште, када је ријеч о воћу, др Ана Гифинг сматра да он има улогу слаткиша а не намирнице која ће нас снабдијети витаминима.

- Воће је природна исхрана за птице и инсекте и неке животиње, а ми га једемо јер је слатко, уживамо у укусу, мирису и у осјећају тренутне, краткотрајне повећане енергије. Витамине неопходне за животне функције ипак добијамо из поврћа, а неки ће бити изненађени тиме да витамин Б12, који је од животног значаја, као и неке битне минерале, ипак добијамо из намирница животињског поријекла. Наши пацијенти, који су вегетеријанци, морају да узимају суплементе као додатке исхрани и тада остварују одличне резултате.

Нездрав је и сваки, па и најмањи залогај хране између оброка. Не препоручује се ни најминималнији гутљај неког пића, осим воде, наравно. Ево и зашто:

- Свака грицкалица између оброка активира наш панкреас, односно гуштерачу да лучи инсулин. Сваку грицкалицу тијело препознаје као комплетан оброк. Тог момента престаје топљење масноћа, односно употреба резерви масти за стварање енергије. Повећан инсулин одмах прекида активност ензима липазе, па не долази до топљења масти већ, напротив, до њиховог накупљања. Овај процес траје најмање 2 до 3 сата.

За све врсте намирница постоји идеално вријеме када можемо да их конзумирамо и тада не морамо да водимо рачуна ни о количини унијете хране, што је велика предност хроно исхране. Изгладњивања, дакле, нема, али је зато важно да знамо шта и када да једемо да бисмо извукли оно најбоље из сваке намирнице.

- Ујутро, до 11 сати, треба јести комплексан оброк, житарице, хлеб, масноће, јаја, али никако не треба попити кафу прије оваквог оброка. Учините то искључиво послије доручка. Биљни чај ујутро прави базну средину у организму и метаболизам почиње перфектно да функционише.

Требало би направити паузу од најмање 4 сата између оброка, јер се тада најактивније ствара енергија од унијетих намирница. Касније у току дана угљени хидрати треба да буду далеко мање заступљени. У нашем региону конзумира се 120 килограма хлеба по глави становника годишње, а први слиједећи Европљанин конзумира 30 килограма.

Највећу грешку направићете ако увече будете јели угљене хидрате, а то је оно што ми најчешће радимо. Око 17 часова вриједност инсулина је најмања, па можемо да једемо воћни оброк или неки слаткиш, а да то не поремети метаболизам.

Увече је могуће јести и касно, само уколико не унесемо никакав угљени хидрат (нема сендвича, пице, пите, палачинки ...). Уколико неко одлази на спавање око поноћи, може да има комплетну вечеру и у 22 сата. Значи, најмање сат до два прије спавања не треба ништа јести.

Овакав начин исхране утиче на успоравање процеса старења. Доказано је, каже др Гифинг, да су људи са мањим процентом масноћа здравији, а тиме и дуговјечнији. Установљено је и да особе које су већи дио живота биле гојазне, послије регулисања тежине, достижу исту дуговјечност као и сви који нису имали проблем са гојазношћу.

- Здравље и љепота директно су повезани. Ако нам је успостављена равнотежа у метаболизму, хормонској активности и уколико немамо мањак одређених, веома битних минерала и витамина у организму, онда ће и наш физички изглед бити далеко бољи.

Погрешне комбинације хране, као и конзумирање намирница које нам никако не одговарају, одузимају у великој мјери здрав и лијеп изглед. Кожа убрзано стари, појављују се целулит и локалне масне наслаге. Долази и до поремећаја метаболизма, који не мора да буде очигледан до наших четрдесетих година живота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.