Војаџер 1 је лансиран прије готово 40 година, а и даље нам служи
Летјелице Војаџер 1 и 2 удаљене су милијардама километара од Земље и сваког тренутка се све више удаљавају.
Најдуговјечније летјелице које је НАСА икад направила раде већ 40 година.
Не само да су Војаџери оборили рекорд као најдуже свемирске мисије, него и још неколико њих. Војаџер 1 је, рецимо, прва летјелица која је ушла у међузвјездани простор 2012, 35 година од лансирања, док је Војаџер 2 прва летјелица која је прошла поред Јупитера, Сатурна, Урана и Нептуна.
Летјелице су опремљене деценијама старом технологијом, али сада пробијају чак и сферу утицаја Сунца. Оне траже границу такозване хелиопаузе, изван које нема утицаја Сунчевог магнетног поља. Кад је прођу, оне ће моћи да измјере међузвездана поља, честице и таласе, без утицаја соларних ветрова.
Војаџер 1 је већ открио да су космички зраци међузвјезданог простора четири пута гушћи, него у области близу Земље, што значи да хелиосфера штити све што се под њом налази.
Од 20. августа 1977. када је лансирана, пропутовала је готово 21 милијарду километара. Војаџер 2 још није ушао у међузвјездани простор и налази се на удаљености од око 17 милијарди километара од Земље, али када се то деси, биће у другом дијелу свемира у односу на свог близанца и омогућиће научницима да упореде налазе обе летјелице.
Сви могу пратити Војаџере на њиховом путовању, које им омогућавају три радиоизотопска термоелектрична генератора.
Они у суштини користе топлоту коју емитује распад плутонијума-238. Иако су саграђене седамдесетих, направљене су од трајних материјала, са прилагодљивим системима.
Ипак, што више времена проводе у свемиру, то им остаје мање снаге да покрећу све инструменте које су понијеле на своје епско путовање и који мјере наелектрисање честица, магнетна поља, радио-таласе и плазму соларних ветрова.
Очекује се да ће се Војаџер 1 угасити прије 2030.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
