Воде Арктика постају све више киселе

Агенције
Воде Арктика постају све више киселе

Лондон - Воде Арктика постају све више киселе због емисије угљен-диоксида, показало је ново истраживање, преносе агенције.

Научници норвешког Центра за међународно истраживање климе и животне средине (CICERO) пратили су раширене хемијске промене у водама те области.

Они кажи да би, чак и када би се емисија угљен-диоксида сада зауставила, биле потребне десетине хиљада година да би се киселост сјеверног леденог океана вратила на преиндустријски ниво.

Многе животње могле би бити угрожене.

Истраживачи CICERO предвиђају велике промјене у морском екосистему, али за сада не могу са сигурношћу да кажу шта ће оне обухватити.

Добро је познато да угљен-диоксид доприноси глобалном загријавању али је мање познато да он повећава киселост мање алкалних мора када се апсорбује из ваздуха.

Апсорбција је нарочито брза у хладној води због чега је Арктик изузетно подложан, а недавна повлачења ледене масе током љета изложила су већу водену површину атмосферском угљен-диоксиду.

Стање додатно погоршава све већи доток слатке воде из река и отопљеног леда, пошто слатка вода слабије неутралише ацидификујуће ефекте угљен-диоксида.

Ричард Белерби из Норвешког института за истраживање вода рекао је за Би-Би-Си да су “сталне брзе промјене извјесне” и да је “критични праг већ прекорачен”.

- Чак и ако сада зауставимо емисије, ацидификација ће трајати десетине хиљада година - рекао је он.

Од касних 1960-их, истраживачки тим биљежио је пад pH вриједности морске воде за 0,2 на сваких десет година у водама Исланда и Баренцовог мора.

Ефекти повезани са ацидификацијом откривени су и на површини вода Беринговог мореуза и канадског залива централног Арктичког океана.

Научници су оцијенили да је просјечна киселост на површини окена у цијелом свијету данас 30 одсто виша него прије индустријске револуције.

Истраживачи кажу да ће вјероватна посљедица бити велика промјена у екосистему Арктика, мада је још рано рећи каква ће она бити.

Док би поједине врсте могле бити угрожене, друге би напредовале. Што се тиче риба, научници вјерују да ће одрасле јединке вјероватно бити отпорне али да ће промјене отежати развој јаја.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана