Вјештачка интелигенција предвиђа инфаркт десет година унапријед

Најчешћи узрок смрти људи широм свијета и даље су кардиоваскуларне болести – годишње умре око 17,3 милиона људи, а процењује се да би до 2030. тај број могао да порасте на 23,6 милиона.

И мада број оболелих од кардиоваскуларних болести расте, захваљујући бољим превентивним и акутним медицинским мјерама – истовремено се значајно смањује смртност, односно релативни број умрлих.

Вјештачка интелигенција (ВИ) ће у будућности вјероватно додатно повећати овај позитиван развој, јер може врло рано да препозна потенцијалне опасности: из мноштва резултата прегледа и тестова може да филтрира одређене мустре или неправилности које тако брзо не би могли да пронађу чак ни најбољи стручњаци.

Бол у грудима – ВИ боље анализира снимке скенера

Вјештачка интелигенција могла би да спаси живот хиљадама пацијената са болом у грудима код којих ризик од срчаног удара није идентификован током компјутерске томографије (ЦТ) наводи се у студију Оксфордског универзитета представљене 13. новембра.

Упоређивањем стандардног поступка са оним уз коришћење вештачке интелигенције – научници су дошли до закључка: да би примена вештачке интелигенције могла да доведе до преко 20 одсто мање срчаних удара и осам одсто мање можданих удара и смрти због отказивања срца, као и да је исплатива за здравствени систем.

Први пут у свијету кардиолози су добили процене ризика генерисане вјештачком интелигенцијом за 744 пацијента, након чега су мењали лечење пацијената у до 45 одсто случајева.

„Наша студија је открила да неки пацијенти који стижу у болницу са болом у грудима – и које често умирују и враћају кући – имају велики ризик од срчаног удара у наредној деценији, чак и у одсуству било каквог назнака болести у њиховим срчаним артеријама. Показали смо да пружање кардиолозима тачне слике ризика може да промени и потенцијално побољша ток лечења многих срчаних пацијената“, каже Хараламбос Антонијадес који води тим научника медицинског одељења Редклиф на Универзитету у Оксфорду.

Њихов фокус су иначе механизми којима различити депои масног ткива утичу на кардиоваскуларни систем, посебно зидове крвних судова и срчани мишић (миокард). У медицинској науци се сада масно ткиво сматра „биохемијском фабриком“ у људском телу, која производи широк спектар биоактивних молекула, који пак могу да имају кључну улогу у различитим ткивима.

Три четвртине пацијената послије скенера шаљу кући као здраве

Због бола у грудима око 350.000 људи годишње у Великој Британији скенира срце. Тај преглед се сматра стандардним тестом за откривање сужења или блокаде коронарних артерија.

Код око три четвртине скенираних пацијената није било јасних знакова значајног сужења коронарних артерија и нису даље лечени.

Нажалост, многи од њих ће у будућности умријети од срчаног удара, јер мала, неприметна сужења, ако су упаљена, могу да пукну и блокирају артерије, што доводи до срчаног удара. До недавно није било могуће унапред идентификовати ове високоризичне пацијенте.

Антонијадесов тим је анализирао податке од преко 40.000 људи који су били подвргнути рутинским ЦТ кардиолошким прегледима у осам британских болница. Пацијенти су праћени у просеку 2,7 година.

Док је код оних са значајним сужењима коронарних артерија вјероватноћа од озбиљних срчаних сметњи или смрти била већа – двоструко више пацијената без значајних сужења доживело је срчани удар или је умрло од последица кардиоваскуларног обољења.

ВИ анализира упале, масно ткиво и минимална сужења

Тим научника са Оксфорда је потом користио своју нову вештачку интелигенцију која је обучена да користи следеће информације:

– о промјенама у масном ткиву око упаљених артерија, што може да укаже на ризик од тешких обољења као што је инфаркт

– о сужењима артерија

– о другим клиничким факторима ризика.

Даље тестирање на додатних 3.393 пацијента током 7,7 година показало је да вештачка интелигенција може, независно и тачно, да предвиди ризик од срчаних обољења.

А међу онима, без сужених артерија, људи са највишим нивоом упале у крвним судовима имали су више од десет пута већи ризик од смрти у поређењу са онима са нижим нивоима упале.

Вјештачка интелигенција боље чита ЕКГ

Ево још једног примјера: средином 2023. научници из САД и Канаде су представили вештачку интелигенцију која тражи сумњиве мустре на кривуљи електрокардиограма (ЕКГ) и може да открије опасне блокаде у коронарним артеријама много поузданије чак и од искусних кардиолога.

И овде важи: што раније се опасност препозна мањи је ризик од погоршавања стања. Тако је, на примјер, релативно безопасном рутинском процедуром могуће уградити такозване стентове, много пре него што дође до опасног зачепљења, преноси Ртс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.