Велики прасак се није десио зато што је универзум бесконачан?
Сама помисао да је универзум стар 13.8 милијарди година је сама по себи фасцинантна, међутим, истраживачи сада сматрају да се универзум простире безгранично у прошлост и да не посjедује једну једину тачку из које је све потекло.
Идеја је један могући резултат нечега познатог као „дугина гравитација" – теорија која није свеопште прихваћена од стране физичара, мада многи тврде да је сама идеја иза ње интересантна.
Име теорије долази од хипотезе да је ефекат гравитације на космос другачији и у зависности од таласне дужине свjетлости, која може бити пронађена у дуги.
Теорија је први путе предложена прије 10 година у покушају да се помире разлике које су постојале између теорије генералне релативности и квантне механике.
Истраживачи тврде да она осликава мане у теорији Великог праска, по којој је универзум рођен прије око 13.8 милијарди година када је бескрајно густа тачка – позната као сингуларност, експлодирала.
Судећи по Ајнштајновој теорије релативитета, велике објекти криве свемир и вријеме тако да било шта што кроз њега пролази, попут свијетла (без обзира на фреквенцију), има закривљену питању.
„Када је у питању дуга теорија, честице са различитим енергијама ће заправо видјети различита времена и свемир као и различита гравитациона поља", изјавио је Адем Авад из Центра за теоретску физику у Египту.
У раду објављеном у „Журналу космологије и физике астро-честица", истраживачи су открили два могућа почетка универзума који су базирани на различитим интерпретацијама посљедица дугине радијације.
Један резултат гласи да уколико пратимо вријеме уназад, универзум постаје гушћи, приближавајући се бескрајној густини али никада до самог краја.
У другом сценарију универзум стиже до изузетно велике густине која је бесконачна.
Професор Авад тврди да у оба сценарија, праћење путање материје и свијетла у универзуму неће довести до тога да стигнемо до мале тачке поријекла познате као Велики прасак.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
