Ванземаљци нас посматрају - доказ из 2017. године је необорив

Телескоп се налази на врху Халеакала, вулканског врха од десет хиљада стопа на острву Мауи, и скенира небо сваке ноћи, снимајући резултате камером највише резолуције на свијету. 

Дизајниран је за лов на „објекте близу Земље”, који су углавном астероиди чије их путање доводе у астрономско сусједство наше планете и који путују просјечном брзином од око четрдесет хиљада миља на сат. Тачка свјетлости која је привукла Верикову пажњу кретала се више од четири пута већом брзином, скоро двеста хиљада миља на сат.

Верик је упозорио колеге који су почели да прате тачку из других опсерваторија. Што су више гледали, то је његово понашање изгледало збуњујуће. Објекат је био мали, са површином отприлике као градски блок. Док је лебдео кроз свемир, његова свјетлост је толико варирала - за фактор десет - да је морала да има веома чудан облик. Или је била дуга и мршава, као космичка цигара, или равна и округла, као небеска пица. Умјесто да се љуља око Сунца на елиптичној стази, она се удаљавала мање-више праволинијски. Свијетла тачка, закључили су астрономи, преноси Њујоркер, била је нешто што никада раније није виђено. Био је то „међузвездани објекат” — посјетилац далеко изван Сунчевог система који је управо пролазио.

У сувој номенклатури Међународне астрономске уније постао је познат као 1И/2017 У1. Назван је „Оумуамуа” што на хавајском значи - „извиђач”.

 „Ово је дефинитивно необичан објекат. И, на жалост, више нису могућа нова запажања Оумуамуе, јер је већ сувише далеко”, написали су астрономи који су проучавали податке.

Закључили су да се чудно кретање се не може објаснити сударом са другим објектом, или интеракцијом са соларним вјетром. Једна група истраживача је одлучила да је најбоље објашњење да је 1И/2017 У1 била „минијатурна комета” чији је реп остао неоткривен због свог „необичног хемијског састава”. Друга група је тврдила да се Оумуамуа састоји углавном од смрзнутог водоника.

Далеко најспектакуларнији приказ 1И/2017 У1 дао је Ави Лоеб, астрофизичар са Харварда.

„Оумуамуа се није понашао онако како би се очекивало од међузвезданог објекта, јер то није био. Био је то дело ванземаљске цивилизације”, тврдио је Лоеб.

Лоеб и доктор са Харварда по имену Шмуел Биали предложили су да је Оумуамуино „негравитационо убрзање” најекономичније објашњено претпоставком да је објекат произведен. То би могао бити ванземаљски еквивалент напуштеног аутомобила, који „лебди у међузвезданом простору” као „отпад”. Или би то могла бити „потпуно оперативна сонда” која је послата у наш соларни систем ради извиђања. Друга могућност, сугерисали су Лоеб и Биали, била је вероватнија, јер да је објекат само комад ванземаљског смећа, који лебди кроз галаксију, шансе да ћемо наићи на њега биле би апсурдно ниске.

„Размишљајући о могућности вjештачког порекла, треба да имамо на уму оно што је Шерлок Холмс рекао: Када искључите немогуће, шта год да остане, колико год невjероватно, мора да је истина'“, написао је Лоеб.

Ова прича постала је невjероватна, коначно је јавност добила објашњење да живот ван Земље постоји, ТВ екипе су се нагурале у Лоебову канцеларију, филмске компаније су се бориле да сниме филм.

„Не, ’Оумуамуа није свемирски брод ванземаљаца, а аутори рада вређају поштено научно истраживање ”, написао је Пол М. Сатер, астрофизичар са Универзитета Охајо, а њему се придржио и астроном Бењамин Веинер који је потпуно одбацио теорију о ванземаљцима.

Док су опоненти оспоравали његов рад, Лоеб је разбио све једначине и тврдио је да је у питању нешто ванземаљско и први знак интелигентног живота изван Земље. Наводио је и да је Галилејо завршио на суђењу, јер је тврдио да се Земља окреће око Сунца.

У раду који преноси Њујоркер наводе се и многе теорије угледних астронома, физичара који објашњавају оно што људе највише занима – да ли постоје свемирци, марсовци... Они су, са научног становишта свакако уибежени да живот постоји и ван Земље. С тим што нису у питању мали зелени човечуљци, већина бића ван Земље је вјероватно микроскопска.

 „Сасвим је могуће да ако не будемо опрезни, наредних неколико вијекова наше цивилизације ће бити њени посљедњи“, упозорава Лоеб.

Ванземаљске цивилизације „са технолошком снагом да истражују универзум” су, закључује он, на сличан начин „рањиве на уништење самонанесеним ранама”. Можда је разлог зашто се нико није појавио тај што нема никога ко би кренуо на пут. То би значило да је „Оумуамуа био космички еквивалент уломка грнчарије — производ културе која је сада мртва. Порука коју би Земљанин могао преузети из овог (додуше веома спекулативног) тока мисли је: будите опрезни према новим технологијама. Лоеб, са своје стране, изводи супротан закључак. Он мисли да би човјечанство требало да ради на томе да произведе управо ону врсту пловила на фотонски погон какав замишља 'Оумуамуа'.

Лоеб се такође радује дану када ћемо моћи да „произведемо синтетички живот у нашим лабораторијама“. Одатле он замишља „Гутенбергове ДНК штампаче“ који би могли да се „дистрибуирају да би направили копије људског генома од сировина на површини других планета“. Засијавањем галаксије нашим генетским материјалом, могли бисмо, каже он, да заштитимо своје опкладе од уништења. Такође бисмо могли да изведемо велики еволуциони експеримент, који би могао да доведе до далеко чудеснијих исхода него што смо до сада видјели.

„Нема разлога очекивати да је земаљски живот, који је настао под случајним околностима на Земљи, био оптималан“, пише Лоеб.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.