Узбудљиви догађаји и достигнућа обиљежиће науку у 2015.
Лондон - Пажњу јавности ће ове године заокупити разна дешавања на пољу науке, од самита о климатским промјенама у Паризу, преко слања првог британског астронаута у свемир, до поновног активирања Великог хадронског сударача у CERN-у.
На прагу нове године BBC је покушао да сумира главна научна догађања која нас очекују у 2015.
Многи већ са нестрпљењем очекују да чују снажни звекет мотора британског суперсоничног "Bloodhound" аутомобила којим ће бити најављен покушај обарања брзинског рекорда од 1.230 километара на час, који је 1997. постигао Енди Грин у свом "Thurst SSC".
Грин ће се поново наћи за командама возила "бржег од метка", који покреће комбинација млазног мотора Јурофајтер Тајфуна и Фалконове хибридне ракете. Вожња ће се обавити крајем године у Јужној Африци. Крајњи циљ је да се развије брзина већа од 1.600 километара на час, али за то ћемо морати да сачекамо 2016.
Година 2015. ће бити и година када ће се од политичара очекивати да осмисле и свијету подаре нови универзални споразум о климатским промјенама.
Већ је сада, међутим, извјесно да ће настати јаз између преговарача у Паризу и научника о томе шта је неопходно учинити у погледу смањења свјетске зависности од фосилних горива.
До новембра идуће године све земље, како богате, тако и сиромашне, биће позване да уложе напор како би се смањила или барем стабилизовала емисија гасова са ефектом стаклене баште.
Почетком децембра започела је и Међународна година тла, која ће трајати наредних 12 мјесеци, с надом да ће успјети да скрене пажњу јавности на једну од најкомплекснијих биолошких материја на планети.
Једна груда ове твари може да садржи милијарде микроорганизама, а за стварање само једног центиметра тла потребно је да прође више од 1.000 година.
Више је него евидентно да га прекомјерно експлоатишемо или игноришемо, и то на сопствену штету. Јер, без тла нема хране ни темеља за наш економски, друштвени и еколошки развој.
Током ове године, паралелно са одржавањем самита о климатским промјенама у Паризу, стручњаци из цијелог свијета окупиће се у једном другом француском граду, Дижону, на првој Глобалној конференцији о биодиверзитету тла, која би требало да се заврши објављивањем првог Извјештаја о стању ресурса тла у свијету.
У јулу, летјелица Америчке свемирске агенције (NASA) прелетјеће у близини Плутона, мистериозног, залеђеног космичког тијела, удаљеног 5,9 милијарди километара од Сунца. Откривен 1930, Плутон је сматран планетом све до 2006. када му је статус промијењен и од тада припада новој класи објеката - патуљастих планета.
"Рашчињавање" Плутона, међутим, неће ни најмање умањити узбуђење које прати ову јединствену мисију.
Све што знамо о површини Плутона заснива се на замагљеним фотографијама које је снимио свемирски телескоп Хабл. Ово ће, међутим, бити први пут да се једна људска летјелица толико приближи некадашњој "деветој планети" Сунчевог система.
Нешто раније, у марту, NASA летјелица Дон приближиће се још једном енигматичном објекту - планетоиду Церес, који је откривен 1801.
Научници вјерују да се, у тренутку када се Церес налази најближе Сунцу, дио његове залеђене површине довољно угрије да би настала водена пара. Мисија Дон би ускоро требало да буде у прилици да тестира ту теорију.
У 2015. ће након двије године поново прорадити и Велики хадронски сударач (LHC).
Научници CERN-а, европског центра за физику честица надомак Женеве, искористили су ову паузу да унаприједе колајдер.
Током наредних трогодишњих експеримената субатомске честице ће се у 27 километара дугом тунелу сударати готово двоструко јаче него раније.
Након што су потврдили постојање Хигсовог бозона 2012, научницима остаје још "недовршеног посла са универзумом", као што је рјешавање питања тамне материје, антиматерије и суперсиметрије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
