Унутрашњост Земље крије планине веће од Монт Евереста
Научници су успјели да пронађу џиновске структуре у подацима сеизмичких таласа ухваћених током земљотреса у Боливији 1994. године, наводи се у студији у часопису „Сајенс“.
Земљин омотач је густа трака силикатних стијена која се протеже од коре до језгра, што чини 84 одсто волумена наше планете. На 410 миља од површине, граница позната као дисконтинуитет од 660 километара, дијели омотач на његов горњи и доњи ниво.
Топографија те границе је изузетно тешка за читање због густине, тако то једино може да се уради са сеизмичким таласима. Таласи се сусрећу са различитим текстурама, минералима и структурама и одбијају се о исто као кад се свјетлосни таласи одбијају о објекте, обезбеђујући тако научницима сеизмички снимак. Мјерења суперкомпјутера омогућавају научницима да реконструишу структуре на граници.
„Потребни су нам велики земљотреси јер тако сеизмички таласи путују кроз омотач и језгро, одбијају се о дисконтинуитет од 660 километара и путују све до Земље да би били откривени на врху коре“, каже Џесика Ирвинг, геофизичар на Универзитету Принстон и ауторка студије.
Тим Ирвингове је користио податке из земљотреса у Боливији 1994. године, другог по величини земљотреса који је забиљежен – 8,2 степена по Рихтеровој скали – откривајући „јачу топографију на граници него што је она код Стјеновитих планина или Апалача“.
„Не могу да вам дам тачан број у погледу висине домета“, наводи Ирвингова. „Али планине на граници од 660 километара могу бити веће од Монт Евереста“.
Непрецизност у погледу процјене домета може бити усљед посљедица накупљања старих комада морског дна који се увлаче у омотач, а затим се спуштају до границе, преноси Спутник
Истраживање је, међутим, непотпуно, јер научници спекулишу да би у огртачу могли постојати древни остаци историје Земље. Даља истраживања могла би да освијетле еволуцију наше планете и како је она настала.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
