У Виминацијуму су живjели мамути као из цртића Ледено доба VIDEO

Као кључни дио популарне научне и туристичке руте "Путевима римских императора", археолошки парк Виминацијум је годинама привлачио пажњу заљубљеника у античку историју и археологију и представљао одличан примјер комбинације науке и предузетништва као најбоље вођено налазиште у Србији која је дом 17 римских царева.

Посебну драж овом локалитету, чији се дијелови налазе на површинским коповима Костолца и испод поља кукуруза, 2009. године дало је откриће мамута старог око милион година, популарно названог Вика. Осим што је мамутица Вика међу најстаријим на свијету (потиче из праисторијског периода, миоцена од прије 5.000.000 година) и што је до сада у свијету пронађено свега 20-ак ових мамута, куриозитет овог открића је тај што је њен скелет очуван на лицу мјеста, неких 270 метара источно од Царског маузолеја Виминацијума, и што није измјештен из природног окружења.

Прошлог мјесеца, међутим, багер који је копао руду на локалитету Носак, око 2 километра од Вике, открио је кости другог мамута - Носка, млађег од Вике. Убрзо потом, испоставило се да се на овом локалитету налази неколико вунастих мамута старих око 100.000 година који су ту скончали.

Стручну јавност узбудило је ово откриће јер, како је Танјугу рекао директор археолошког пројекта Виминацијум, др Миомир Кораћ, "нема много таквих мјеста на свијету гдје се мамути истражују на бројеве, на количине".

- Тешко је рећи колико се мамута налази овде. На сваких 30 метара имамо сукцесивно појављивање једне јединке. Тренутно смо отворили простор од 230 метара и ту налазимо и кости које не припадају мамутима. То ће бити велико изненађење јер ћемо можда наићи на више неких ствари - рекао је он.

Када је ријеч о врсти новооткривених мамута, Кораћ каже да се ради "о симпатичним мамутима, бар са дјечје тачке гледишта, о чупавим, вунастим вулијима познатих из филмова "Ледено доба" који су стари 60 - 70 или чак 100.000 година и који се разликују од Вике која је стара милион година".

И поред тога што температура на површинском копу - који дјелује као мјесечев предио у разним нијансама црне, браон и сиве - прелази 50 степени и хлада нигдје нема, група археолога и других стручњака вредно и ужурбано ради како би се све кости што прије измјестиле у специјалистички парк који ће бити изграђен у Виминацијуму, јер "Костолац" мора да настави са експлоатацијом руде.

- Као што је рекао неко од младих колега, боље да се нас 40 археолога кува на плус 40, 50 него да седам милиона Срба цвокиће на зиму - рекао је Кораћ.

План је да се новооткривени мамути и Вика у цијелости измјесте у један палеонтолошки парк и то би, каже Кораћ, требало да се догоди до краја године.

- Кад смо већ миљеници судбине и када је овај простор миљеник свега тога, хајде да се не обрукамо, да направимо палеонтолошки, палеозолошки, палеоботанички парк. Ми можда не можемо да имамо Природњачки музеј попут оних из Лондона или Њујорка али можемо посетиоцима да понудимо енергију и амбијент - рекао је он.

Парк ће бити изграђен на видиковцу у близини научно-истраживачког центра Виминацијум, са погледом на коп гдје су мамути пронађени и гдје се све то дешавало прије милион година, рекао је Кораћ. У Виминацијуму, чији тим представљају млади доктори наука (има их 7) и докторанти (14), у истраживању се користе нове технологије, укључујући радаре, магнетизам, GPS-ове субсантиметарске прецизности, анализу 3D објеката а све са циљем да се истраживања заврше што прије.

Да срећа помаже храбрима и вреднима показало се и када су, убрзо пошто су пронађене кости вулија, археолози у непосредној близини Носка нашли гробнице са златним накитом из 2. вијека, чије је ископавање за сада обустављено како би се посветили мамутима, али које постављају занимљива питања будући да је један од покојника био заливен кречом.

- Да ли због куге? Да ли су знали нешто што не знамо данас, да ли су користили креч као дезинфекционо средство? Ми сада долазимо до сазнања да је археологија наука будућности - каже Кораћ.

- Ми сад прикупљамо информације које ће нам помоћи у будућности - рекао је он.

Да је интересовање за Виминацијум и његове мамуте велико, показала је и група студената из Аустрије као и велика група туриста који су на температури од преко 35 степени дошли да обиђу простор бившег римског војног логора и града и Вику која, макар до августа када ће је измјестити, као чувар стоји изнад копа на коме, раме уз раме раде археолози и радници термоелектране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.