У узорку са Мјесеца старом пола вијека нађен водоник

Нова анализа узорака прикупљених са Мјесеца током програма Аполо, и то током последње мисије 1972. године, открила је да у њима постоји водоник. Ово откриће направљено послије више од пола вијека након прикупљања узорака показује да би будући астронаути могли на лунарној површини да ваде водоник и користе га за ракетно гориво, али и одржавање живота, пише ЛајвСајнс.

Соларни вјетрови и удари комета

Истраживачи Поморске истраживачке лабораторије (НРЛ) САД, којима је НАСА предала лунарне узорке на анализу, објавили су да су открили водоник у узорку 79221. Вјерује се да су га створили соларни вјетрови, као и удари комета.

- Водоник има потенцијал да буде ресурс који може да се користи на лунарној површини када тамо будемо имали редовне или сталне инсталације. Лоцирање овог ресурса и његово прикупљање на Мјесецу биће невјероватно значајно за свемирска истраживања – рекла је Кетрин Берџес, геолог НРЛ и главни аутор студије, у саопштењу.

Према ранијим процјенама НАСА, лансирање боце воде на Мјесец кошта неколико хиљада долара. Због тога би, за смањивање трошкова, било добро да може да се користи лунарни лед као вода потребна за живот астронаута, док би водоник и кисеоник, након разбијања молекула воде, могли да се користе и као ракетно гориво. Осим тога, додају, лед са Мјесеца био би користан и за одлазак на друге свијетове попут Марса.

Истраживања из 2020. показала су да воде у смрзнутом агрегатном стању има широм Мјесеца, а не само у мрачним регионима јужног и сјеверног пола.

Астронаути мисија Аполо нису скупљали узорке са полова, већ из околине екватора. Због тога би „нова открића могла да имају значајне импликације на стабилност и присуство молекула водоника у свим областима Мјесеца“, навели су научници, преноси Телеграф.

Лунарна мисија Индијске свемирске истраживачке агенције Чандрајан-3 љетос је открила и присуство сумпора у близини јужног пола, па би и тај елемент могао да се користи за складиштење батерија и изградњу на Месецу.

Рекордна посљедња мисија

Према подацима НАСА, узорак 79221 имао је 152,6 грама и прикупљен је у кратеру Ван Серг током мисије Аполо 17, посљедње људске посјете Мјесецу. Астронаути Харисон Шмит и Јуџин Џин Сернан били су на Мјесецу три дана, од 11. до 14. децембра 1972. Ова мисија је оборила рекорде претходних летова јер су астронаути најдуже остали на Месецу, вратили су се на Земљу са највише узорака, прешли су највише километара, најдуже остали у лунарној орбити… Осим тога, послије мисије Аполо 17 ниједна људска посада није напустила ниску Земљину орбиту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.