У УАЕ ће дроновима покушати изазвати обилније кише
У Уједињеним Арапским Емиратима ће покушати дроновима иницирати обилније кишне падавине.
С обзиром на то да се налазе у пустињи, киша у Емиратима је ријетка. Годишња количина кише која падне је врло мала. Због тога су надлежни у овој земљи приморани да изнађу начин како да осигурају воду.
У ту сврху одлучили су да покушају користити и беспилотне летилице-дронове који се катапултирају по потреби. Осмишљени су и конструисани тако да могу узроковати електричне набоје у облацима, а како би се повећала вјероватноћа кише.
Ријеч је о идеји групе научника британског Универзитета Рединг из 2017. године, а летилице се тренутно тестирају у близини Дубаија.
"Много се нагађало како набој утиче на водене капљице, али је то врло мало истраживано", казала је једна од истраживачица Кери Никол.
Као крајњи циљ је истакнуто утврђивање тога да ли се ова технологија може искористити за узроковање обилнијих киша у дијеловима свијета гдје су падавине ријетке.
Истраживачки тим у којем је била Никол је прво истраживао како се облаци понашају. Утврдили су да су већи изгледи да ће киша пасти онда када капљице у облацима имају позитиван или негативан електрични набој.
Никол је нагласила да је величина кишних капи изнимно важна. То је посебно важно у Емиратима, гдје се облаци налазе врло високо и гдје су температуре зрака врло високе. Тако да се дешава да капљице испаре приликом пада.
"Због тога покушавамо капљице учинити довољно великим када почну падати те да опстану до пада на површину земље", рекла је Никол.
О каквим дроновима је ријеч
Национални центар за метеорологију УАЕ је осигурао 1,5 милиона долара за развој оваквих дронова, а у склопу програма којим се жели постићи да овај дио свијета има више кише. Дронови имају потпуни аутопилот систем и могу летити 40 минута.
Летилица има сензоре којима се мјере температура, као и друге метеоролошке прилике. Уграђен је и емитер за наелектрисање, а који је направљен сарадњом с британским Универзитетом Бат.
Дронови су тестирани у Великој Британији и Финској, док је испитивање понашања облака извршено у Дубаију. С обзиром на то да Николин тим није могао отићи у УАЕ због пандемије корона вируса, обучено је неколико грађана ове државе да управљају дроновима.
Према подацима Фонда за заштиту природе, двије трећине свјетске популације ће до 2025. бити суочено с недостатком воде. Због тога ће сљедећи Николини пројекти бити посвећени томе како подстаћи кишне падавине.
Засијавање облака
Директорица споменутог истраживачког програма УАЕ Аља Ал Мазруи је нагласила да су покушаји узроковања кише јефтинији и еколошки прихватљивији од десалинизације морске воде. У овој земљи се десалинизира огромна количина воде, а том приликом се производи и саламура као нуспроизвод.
Међутим, испуштање саламуре у море може штетити морском животу.
Да би имали више кише, Емирати се користе и засијавањем облака. Сједињене Америчке Државе и Кина су уложиле много новца за засијавање облака.
Ријеч је о вјештачком стварању временских прилика кориштењу аеросола или врло хладних материја међу облацима, а да би се потакнула и киша. Може се користити и за ублажавање града или туче или уклањање магле. Заправо, користе се протуградне ракете у којима су сребрени јодид или неки други спојеви попут мјешавине натрија, магнезија и калијевих хлорида те хигроскопичне соли.
Према писању ЦНН-а, засијавање облака постоји већ деценијама, али је врло мало истраживања којима је доказана његова учинковитост.
Истраживање америчке Националне фондације за науку из 2020. је показало да засијавање сребреним јодидом може повећати количину сњежних падавина.
Међутим, много је непознаница о овој методи, а то се односи и на то како утјече на околну. Осим тога, засијавање је врло скупа метода.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
