У чему је тајна Теслиног успјеха?

Готово да нема посла ког се "прихватио" а да је остао незавршен. За такву продуктивност свакако је највећим дијелом одговоран његов таленат, али и самопрегорни рад.

Често се дешавало да спава само по два сата, али и без тога, свако од нас од овог великог проналазача има шта да научи о раду.

Ево неколико ствари које треба имати у виду:

Размислите прије него што почнете с радом

Никола Тесла често је говорио о томе како је могао да визуализује машине и ријетко је цртао шеме прије почетка њихове израде.

Процес који се назива још и визуалним размишљањем није нешто чиме се свако може бавити, али је усмјеравање концентрације на финални производ свакако нешто што би требало да урадите.

У својој аутобиографији Никола Тесла пише:

„Не журим се да започнем с практичним послом. Кад ми се јави идеја, одмах почињем да је градим у својој машти. Мијењам конструкцију, усавршавам је и већ је у мислима покрећем. Сасвим ми је небитно да ли покрећем своју турбину у мислима, или је испитујем у лабораторији. Чак примјећујем кад нешто није у реду. Нема никакве разлике, штавише, резултати су исти.

Тако могу брзо развити и усавршити замисао, а да ништа не додирнем. Кад сам толико одмакао у проналаску да могу све усавршити и кад не откријем никакву грешку, уобличавам тај коначни производ ума. Мој проналазак ради управо како сам и замислио, а провјере теку тачно како сам планирао. У двадесет година није се десио ни један једини изузетак. Зашто би било другачије?

Инжењеринг, електрични и механички, има поуздане резултате. Готово да нема теме која не може бити математички провјерена, а ефекти прорачунати или резултати одређени унапред од доступних теоретских и практичних података. Пребацивање сирове идеје у праксу, како се то обично ради, је према мом мишљењу, ништа друго до губитак енергије, новца и времена".

Не можемо сви сједети и размишљати о пројектима док не постану машине које раде у нашим мозговима, али Теслин "рецепт" свакако треба испробати.

Што је још важније, он није рођен са овим вејштинама, него је вјежбао свој мозак још од дјетињства:

„Иако морам на свој својој инвентивности захвалити мајчином утицају, вјежбе које ми је отац давао биле су веома корисне. Садржале су мноштво задатака - погађао сам шта отац мисли у том тренутку, откривао недостатке у некој форми или изразу, понављао дуге реченице или напамет рачунао. Ове свакодневне лекције су имале за циљ да развију моћ памћења, расуђивања и нарочито критичког односа према појавама и људима."

Зато сједите и покушајте да визуализујете како ће нешто радити када будете завршили рад на њему. То може бити неки радни задатак, посао у домаћинству или само промјена у начину на који радите неке ствари.

Изненадићете се колико можете бити добри у томе.

Прошетајте

Сви видимо користи од времена проведеног у шетњи у побољшавању креативности. Тесла је ово добро разумио и иако је његова навика да шета на посљетку прерасла у опсесивно компулсиван порив, он је признао да је имао неколико "еурека тренутака" управо у покрету.

Један од најчувенијих примјера је када је дошао на идеју о наизменичној струји.

Наиме, 1881. Тесла се преселио у Будимпешту, након што се опоравио од потпуног здравственог колапса и шетао је парком са пријатељем рецитујући поезију, када му је синула невероватна визија.

Ту, у парку, Тесла је штапом на земљи нацртао дијаграм – мотор који користи принцип ротационих магнетних поља створен од двије или више наизменичних струја.

Иако је наизменична електрификација постојала и раније, она никад није била практична, све док Тесла, неколико година касније није изумио индукциони мотор.

Идеја је да послије напорног радног дана, треба да шетате и пустите да се идеја у вама "одмара", јер ћете на такав начин вјероватније доћи до ријешења које сте тражили.

То не значи само ходање, него шире, креативно размишљање.

Размишљате о проблемима у самоћи

Као и многи други изумитељи и креативци, Никола Тесла био је заговорник самоће током стварања и рада. Један од његових најпознатијих цитата гласи:

"Ум је оштрији и напрегнутији у одвојености и непрекинутој самоћи. За размишљање није потребна велика лабораторија. Оригиналност цвијета у самоћи, слободна од спољашних утицаја који пријете да обогаље креативни ум. Будите сами, то је тајна иновације; будите сами, тада се идеје рађају".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.