У Аустралији откривене кости летећег диносаура с масивним језиком

Пентланд је рекла да је Петерсен уочио мали дио кости те да је одмах знао да је ријеч о птеросауру. Међутим, званичне потврде није било све док она није обавила скрупулозно испитивање.

Она је установила да фосили заиста припадају новом роду и врсти анхангеријског птеросаура, летећег рептила, који представља значајно откриће из много разлога.

„Иако се сваке недјеље најављује нова врста диносаура, птеросаури су много рјеђи. То је због чињенице да су имали шупље кости танких зидова, што представља еволуцијску адаптацију која им је омогућила да лете“, рекла је Пентланд.

С импресивним промјером крила од око 4,6 метара, птеросаури су владали небом прије више од 100 милиона година током периода креде, када је већи дио централног западног Квинсленда, гдје су пронађене кости, био под водом, преноси Кликс.

Као врста, Халискиа петерсени је врста блиско повезана с два друга аустралска птеросаура. Мyтхунга цамара долази из исте геолошке формације као и Халискиа познате као формација Тулебук. Баш као што је случај и с његовим млађим рођаком, врстом Феродрако лентони, информације које истраживачи могу прикупити долазе од остатака у дијеловима.

Иако су ове двије друге врсте откривене тек у посљедњих пет година, Халискиа је 22 посто комплетна. Дакле, то је „најпотпунији птеросаур из Аустралије с двоструко више сачуваних костију у односу на остале парцијалне скелете с овог континента“.

Халискиа је најкомплетнија слика икада пружена научницима, која би могла довести до нових увида у вијек интригантан свијет диносаура, климатских промјена и сазнања о томе како се животиње прилагођавају.

Упоређивањем фосила су уочене кључне разлике. Халискиа је имала дуже и витке зубе у односу на Мyтхунгу. Ферродрацо лентони је имао нешто мањи распон крила.

Истраживач је успјела прецизно измјерити масивни распон крила нове врсте те проучити његове кости грла, које су танке, њежне и прилично дуге у односу на доњу вилицу.

„Ово указује да је птеросаур имао мишићав језик, што му је помогло да се храни клизавим плијеном као што су главоношци налик лигњама те рибе“, рекла је она.

Петерсен је у саопштењу за јавност навео да је проширивање нашег знања о прахисторијским врстама веома вриједно у модерним временима.

„Како бисмо разумјели модерне екосистеме и како модерне животиње могу реаговати на промјену климе, морамо се вратити у прошлост. Врста Халискиа је живјела у вријеме глобалних увјета стакленика, који су значајни за нас данас, тако да проучавањем птеросаура с тако огромним распонима крила можемо користити биолошке структуре како бисмо информисали и побољшали инжењерске праксе“, наводи се у саопштењу.

Истраживање је објављено у часопису Сајентифик Рипортс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.