Телескоп „Џејмс Веб“ снимио „космички отисак прста“ настао од двије џиновске звијезде
Астрономи су забиљежили јединствени призор 17 концентричних прстенова прашине који подсјећају на „космички отисак прста“ у најновијим снимцима свемирског телескопа „Џејмс Веб“.
Формација је настала интеракцијом двије џиновске звијезде, познате под заједничким именом Волф-Рајеов 140 спектроскопска двојна звијезда, више од пет хиљада свјетлосних година удаљених од Земље. Прстенови се стварају сваких осам година када звијезде пролазе једна поред друге на својој елиптичној орбити. Током њиховог приближавања, соларни вјетрови са звијезда се сударају, узрокујући да се гас који струји са звијезда сабије у прашину.
„Тачно као сат, ВР140 избацује савршено извајани димни прстен сваких осам година, који се затим надувава на звјезданом вјетру као балон“, објашњава професор Петер Татхил са Института за астрономију Универзитета у Сиднеју, коаутор студије. „Осам година касније, док се бинарни систем враћа у своју орбиту, појављује се још један прстен, исти као и претходни, који струји у свемир унутар мехурића претходног, попут скупа џиновских руских бабушки“.
Структура са 17 прстенова настаје током приближно 130 година и обухвата простор већи од нашег сунчевог система.
Бинарни ВР140 се састоји од огромне Волф-Рајеове звијезде и још веће плаве супергигантске звијезде. Волф-Рајеова звијезда се рађа са најмање 25 пута већом масом од нашег Сунца и звијезда је која се ближи крају свог звезданог животног циклуса. Горећи јаче него у младости, Волф-Рајеова звијезда генерише снажне вјетрове који гурају огромне количине гаса у свемир – вјерује се да један у овој бинарној једначини изгуби најмање половину своје првобитне масе током овог процеса.
Како се угљеник и тешки елементи избацују у свемир, они се сабијају на граници гдје се сусрећу вјетрови са обе звијезде.
„Вјетар са друге звијезде преноси гас у траке и имате довољно материјала који је близу један другом и кондензује се у прашину“, наводи др Оливија Џонс, сарадник у Технолошком центру за астрономију Уједињеног Краљевства и коаутор студије. „Не само да је ово спектакуларна слика, већ овај ријетки феномен открива нове доказе о космичкој прашини и како она може да преживи у суровом космичком окружењу“.
Џонсова је додала да би ова најновија запажања могла да пруже нови увид у то како је прва генерација звијезда засула своје окружење прашином и гасом који су довели до сљедећих генерација звијезда у раном универзуму, преноси РТС.
Налази су објављени у часопису Nature Astronomy.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
