Телескоп Џејмс Веб открио црну рупу стару 13 милијарди година

GS
Foto: NASA

Свемирски телескоп Џејмс Веб открио је најстарију црну рупу, која датира од прије 13 милијарди година.

Овај период одговара зори свемира отприлике 400 година након Великог праска. Опсервације које је водио Универзитет у Кембриџу сугеришу да ова колосална црна рупа "једе своју галаксију до смрти".

Вјерује се да масивне црне рупе настају од остатака гигантских звијезда након што оне прођу кроз процес познат као гравитацијски колапс.

Према конвенционалним моделима, црна рупа обично има масу око сто пута већу од масе Сунца, међутим, оно што је највише збунило експерте је необично масивна маса црне рупе, која је неколико милиона пута већа од масе нашег Сунца.

Да би црна рупа постала супермасивна, потребне су милијарде године. Овдје се поставља питање како црне рупе настају и шире се у тако кратком времену. Истраживачи вјерују да резултати имплицирају алтернативне путеве за формирање црних рупа.

"Врло је рано у свемиру видјети овако огромну рупу, тако да морамо размотрити друге начине на које би могле настати", рекао је водећи аутор, професор Роберто Маиолино.
Примјера ради, оне би могле настати као прилично масивна "створења", а могле би имати и способност да апсорбују материју пет пута брже него се раније мислило.
"Веома ране галаксије су биле изузетно богате гасом, тако да су представљале бифе за црне рупе", додао је Маиолино.

Древна црна рупа брзо троши материју из своје галаксије домаћина назване ГН-з11. Опсервације откривају да ова галаксија емитује интензивно зрачење из енергетичне црне рупе у свом центру.

ГН-з11 је компактна галаксија која је око стотину пута мања од нашег Млијечног пута. Када црне рупе активно конзумирају, оне избацују гас изузетно брзим темпом, налик ултра брзом вјетру. Овај "вјетар" има потенцијал да заустави процес формирања звијезда, што постепено доводи до нестанка галаксије.

Истовремено, он представља пријетњу самој црној рупи, јер прекида извор опстанка црне рупе.

Маиолино истиче моћ сателита Џејмс Веб.

"Ово је нова ера, огроман скок у осјетљивости, посебно у инфрацрвеном спектру. То је као надоградња телескопа Галилео модерном технологијом преко ноћи. Прије него је Веб почео с радом, мислио сам да свемир можда и није толико занимљив када идете даље од оног што смо могли видјети помоћу телескопа Хабл. Но, то уопће није био случај, свемир је великодушан у оном што нам показује, а ово је само почетак", закључио је Маиолино, преноси Кликс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана