Тајне најдубље тачке на планети
Стручњаци претпостављају да је живот на Земљи прије четири милијарде година могао настати управо на овом мјесту
Славни филмски редитељ Џејмс Камерон који се овога прољећа сам спустио до најдубље тачке на планети, до самог дна Маријанске бразде у Тихом океану, а потом и у нешто плићу бразду крај Папуа Нове Гвинеје, коначно је објавио што је све открио.
Његове камере забиљежиле су дно прекривено саговима необичних цјевчица, односно микроорганизмима, који се 11 километара испод морске површине хране хемикалијама из стијена.
То откриће можда не звучи толико фасцинантантно, али је врло занимљиво у научном смислу, јер неки стручњаци сматрају да су у сличном, екстремном окружењу могли настати први живи организми на Земљи, али и на другим свјетовима у Сунчевом систему.
"Мислимо да би оваква хемија могла бити коријен метаболизма", рекао је Кевин Хенд астробиолог из Jet Propulsion Лабораторије (LPL) у Пасадени.
"То би могао да буде покретач који је довео до настанка живота. Можда не само овдје већ и на неким другим мјестима, на примјер на леденом Јупитеровом мјесецу Европи".
Камерон се у Маријанску бразду спустио 26. марта подморницом Deepsea Challenger. У истраживању дна провео је три сата, а потом се вратио на површину. По изласку из подморнице изјавио је да дно изгледа муљевито и пусто попут Мјесечеве површине.
Међутим, каснија анализа снимака и узорака које је прикупио, открила је да Маријанска бразда баш и није тако пуста како је испрва изгледало. Поред необичних тепиха на дну бразде, откривено је још 20.000 микроба, као и неколико нових врста већих организама, међу којима су и ракови дуги око 18 цм.
Анализе су показале да ова створења у себи садрже једињења која помажу ткивима и протеинима да боље функционишу под великим притиском. Један од њих је сцило-иноситол који се користи за разграђивање талога који узрокују Алцхајмерову болест.
Deepsea Challenger је такође пронашао и дивовске амебе које спадају у највеће једноћелијске организме. Приликом урона на другој локацији поред Папуе Нове Гвинеје пронађен је и велики морски краставац, те цијела колонија морских црва.
Занимљиво је да је Маријанска бразда најстарије океанско дно на свијету – прије 180 милиона година оно је било растопљена лава. То је мјесто на коме се сусрећу двије тектонске плоче – већа пацифичка понире под мању маријанску.
Стручњаци претпостављају да је живот на Земљи прије четири милијарде година могао настати управо на таквом амбијенту. Температуре су на таквим мјестима биле ниже, а стијене су могле бити извор потребних хемијских састојака.
Резултате своје експедиције Камерон је недавно представио на годишњој конференцији Америчке геофизичке асоцијације у Сан Франциску.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
