Свијет неће пропасти ове године
ВAШИНГТОН - Свијет не треба да очекује ове године ништа спектакуларније од зимског солстицијума и најдуже ноћи у години, кажу истраживачи америчке свемирске агенције NASA оповргавајући тиме могућност нестанка наше планете.
Нова година ће имати својих занимљивих тренутака, али када је ријеч о помрачењима Сунца и Мјесеца, она и неће бити тако узбудљива, барем што се Европе тиче, пренио је "Дојче веле".
Иако многи вјерују у мит о пропасти свијета 21. децембра 2012, према пророчанству древних Маја, научници тврде да се "неваљале" планете неће обрушити на нашу планету, а не очекује се ни ближи сусрет са неким астероидом.
- Помрачења ће бити, као и сваке године - два помрачења Мјесеца и два Сунца, али она неће бити видљива из Европе - објашњава новинар Ферман-Михаел Хан, стручњак за астрологију.
Хан каже да ће астрономи-аматери ове године са посебном пажњом посматрати Марс, који ће се у марту приближити Земљи, не као 2003. године, али опет довољно близу да буде видљив у сазвјежђу лава.
Aстрономи ће моћи да осматрају и то када ће се Јупитер и Сатурн наћи у идеалном положају, што се очекује почетком године или касније на јесен.
Такође се са нестрпљењем ишчекује крај фебруара и прва половина марта, каде ће Меркур увече моћи да се види на небу.
Томас Гритер, неуропсихолог и аутор књиге "Фасцинација апокалипса - митови и теорије о пропасти свијета", указује на различите сценарије о пропасти свијета.
С једне стране је сценарио о пропасти човјечанства, односно цивилизације, а с друге стране су катастрофе као што су оне у Фукушими или Чернобиљу, које ни у ком случају не могу да изазову пропаст читавог човјечанства, већ узрокују велика просторна загађења.
То би могао да буде узрок нестанка цивилизације, али би и у том случају човјечанство наставило да живи. Катастрофа која би могла да искоријени човјечанство у овом тренутку је незамислива, тврди Томас Гритер.
Иначе, 2011. је била најтоплија година у Француској од почетка 20. вијека, са просјечним температурама од 13,6 степени, што је за 1,5 одсто више у односу на нормалне температурне вриједности, према подацима француске метеоролошке службе Метео Франс.
Ова година ће и у анале метеорологије у Белгији ући као најтоплија година од 1833, када су извршена прва метеоролошка мјерења, пренио је "Либр Белжик".
- Изузев јула, сваки мјесец у овој години је био топлији у односу на стандардне вриједности, а прољеће је било сунчаније него икад. Готово би се могло рећи да смо у прољеће имали љето, на љето смо имали јесен, а на јесен прољеће - објаснио је белгијски метеоролог Давид Дехеноув.
Катастрофе
За пропаст читавог свијета неопходно је да се догоде друге врсте катастрофа, на примјер да једног дана нестане сировина, или да ниво мора порасте за десет метара или више.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
