Сунце какво још нисте видели
Са Сунца је “искочила” соларна бакља у 2:30 часа 24. октобра, а NASA је забијележела овај феномен у свој својој лијепоти захваљујући “Solar Dynamics ” опсерваторији. Призор је невjероватан.
Сунчева (соларна) бакља је класификована као “М9.4 бакља”, на скали од М1 до М9.9, чиме је постала једна од најјачих у М класи у посљедње вријеме.
Сунчева бакља је силовита експлозија у сунчевој атмосфери, са енергијом, која је еквивалентна милијардама мегатона ТНТ. Експлозија путује брзином око милион километара на час, а понекад и брже. Сунчеве бакље имају утицај на електромагнетни пренос у многим телекомуникационим уређајима на Земљи. Соларне бакље се дешавају у сучевој корони и хромосфери.
Плазма се загријава на десетке милиона степени келвина и убрзавају се електрони, протони и тежи јони до брзина блиских брзини свијетлости. Производе електромагнетно зрачење дуж електромагнетског спектра на свим таласним дуљинама од дугих радио-таласа до најкраћих гама зрака. Већина бакљи дешава се око сунчевих пијега, гдје је магнетско поље најјаче. Треба неколико сати или чак дана да се накупи енергија, која се онда ослобађа у соларној бакљи. Ослобађање енергије се деси за минуту двије.
Први пут су примјећене 1859. Звијездане бакље примјећене су и на звијездама. Учесталост бакљи варира од неколико на дан до мање од једне седмично, а то је када је Сунце у мирнијем периоду.
Пламенови се повезују са короналним избацивањем масе, што много утиче на нашу климу. Производе се честице великих енергија, које чине сунчев вјетар, који долази до земљине магнетосфере. Постоје опасности озрачења астронаута за вријеме јаких сунчевих бакљи. Ток рендгенског зрачења повећава јонизацију горњих слојева атмосфере, који интерагирају са краким радио-таласима. Могу допринијети аурори бореалис и аурори аустралис тј поларној свијетлости.
Соларне бакље ослобађају каскаду честица велике енергије, што је познато као протонска олуја. Протони могу проћи кроз људско тијело и направити биохемијско оштећење. За већину протонских олуја потребно је два или више сати да стигну до Земље. Међутим 20. јануара 2005. протонска олуја је на земљу стигла 15 минута послије примећивања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
