Стручњаци упозоравају: Земљи пријети вијек катастрофа

index.hr
Стручњаци упозоравају: Земљи пријети вијек катастрофа

Лондон - Број људи на планети никада није био већи, а ниво потрошње је беспримјерен, док се велике промјене дешавају у животној средини.

Економска и еколошка катастрофа су неизбјежне у овом вијеку, ако богате државе не смање потрошњу, и ако се свјетска популација не стабилизује, упозорава угледно Удружење научника из Royal Societyја у свом извјештају.

"Свјетска популација брзо треба да се стабилизује, а потрошња у богатим земљама мора бити хитно смањена, како би била избјегнута силазна спирала економских и еколошких проблема", написали су извјештају из Royal Societyја, преноси Index.hr.

Истраживање је водио нобеловац Џон Сулстон, а у резултатима упозоравају да контрацепцију треба понудити свим женама које је желе како би се смањиле неједнакости.

Процјена о будућности човјечанства у наредних 100 година рађена је 21 мјесец. У студији се истиче како главне теме свјетске политике морају бити популација и потрошња у свијету који се приближава бројци од 9 милијарди становника, колико ће нас највјероватније бити већ 2050. године. Научници сматрају да политичари игноришу обје теме.

"Број људи на планети никада није био већи, а ниво потрошње је беспримјерен, док се велике промјене дешавају у животној средини. Можемо изабрати боље распоређивање ресурса и већу једнакост у потрошњи... или можемо изабрати да не чинимо ништа и да улетимо у силазну спиралу економских и еколошких проблема који ће довести до неједнакости и негостољубиве будућности", пише у извјештају.

"Раст свјетске популације је неизбјежан у неколико наредних деценија. Према пројекцијама до 2050. године ће садашња популација од 7 милијарди нарасти за још 2,3 милијарде, што је једнако настанку нове Кине и Индије", додаје се у извјештају. Један од аутора студије, Жил Прити, је казао како сама велика бројка људи на Земљи није толико битна колико неједнакост и њихова потрошња.

У свијету не смије бити толико неједнакости

"Биће пријеко потребно да најразвијеније државе смање одређену потрошњу, као што је потрошња ЦО2. Не морате толико трошити како би имали дуг и здрав живот", казао је Прити и додао да не смијемо да пристајемо на свијет са толиким неједнакостима.

"Морамо 1,3 милијарде људи који живе са мање од 1,25 долара на дан извући из апсолутног сиромаштва", казао је Прити и додао да је кључно да се смањи раст броја становника у државама које то не могу поднијети.

Други аутор Еклија Зулу је казао да ће становништво највише раст у најсиромашнијим државама свијета од који су чак 32 у Африци.

"Само у Африци ће у овом вијеку број становника порасти за 2 милијарде. Када би упорили раст броја становника дали би већу моћ женама и добили новац за образовање у најнеразвијенијим земљама", каже Зулу те додаје како већина жена жели да мање рађа.

Узети богатима и дати сиромашнима

Аутори упозоравају да ће требати времена и велике политичке воље како би се смањила потрошња у богатим земљама и да ће давање контрацепције коштати релативно мало новца.

"Како би се ријешиле све потребе за планирање породице потребно је од 6 до 7 милијарди долара годишње. То није превише. Била би то екстремно добра и исплатива инвестиција", тврде аутори те додају како је ускраћивање могућности планирања породице кршење основних људских права.

У студији нису жељели да напишу која би била "одржива" свјетска популација, јер кажу да то зависи од начина живота и потрошње. Али, упозоравају да ће без хитне акције човјечанство бити у великим проблемима.

"Планета нема довољно ресурса за 9 милијарди људи, али можемо да осигурамо одрживу будућност само ако промијенимо неједнаке услове потрошње. Поштено прераспоређивање 'краљевског' дијела који троши 10 одсто најбогатијих може довести до развоја који ће омогућавати пад стопе смртности, образовање већег броја људи и дати женама моћ да одлучују о величини породице. Све би то довело до смањења рађања дјеце", казала је портпаролка удружења Oxfam.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана