Стижу геомагнетне олује

Г.С.
Foto: Илустрација

Магнетни полови Сунца ће се преокренути, а то би могло да изазове поларну светлост на нижим географским ширинама, донесе интензивније соларне олује и потенцијалну опасност по астронауте и сателитску комуникацију.

Ипак, како кажу стручњаци, нема разлога за забринутост.

„Заиста видимо да је Сунце активније него што је било вероватно у последњих 20-ак година“, рекао је Пол Шарбоне, соларни физичар Универзитета Монтреал, пренио је Десерет.цом.

Многе звезде и планете – укључујући Земљу и Сунце – имају магнетна поља. Али, она нису стабилна и циклично се мјењају током соларних циклуса, како наводе из Центра за астрофизику Харвард-Смитсонијан, преноси Б92.

Док се Земљин северни магнетни пол ријетко мења у јужни и обратно – у распону од једном у сваких 10.000 до једном у 50 милиона година – сунчеви магнетни полови се досљедно мењају сваких 11 година.

Док се последњи преокрет на Земљи догодио пре око 780.000 година, Сунчев је био 2013. а научници предвиђају да ће до следеће промјене доћи у неком тренутку ове године. Може ли то узроковати штету?

Преокрет сунчевих магнетних полова обично доноси интензивније соларне олује које могу да омету сателите, комуникације и ГПС у свемиру, те онеспособе дијелове електричне мреже.

Физичари америчке свемирске агенције НАСА Џејмс Грин и Скорт Боардсен описали су у чланку у журналу „Напредовања у свемирском истраживању” чувени пример, велику геомагнетну олују названу Карингтонов догађај која се догодила у љето 1859.

Навели су да је то „најпознатији свемирски временски догађај у последњих двјеста година”.

Поларна светлост обично се јавља између 60-75 степени географске ширине.

Ипак, тог љета су ауроре забиљежене испод 50 степени а научници доводе у везу њихов интензитет са Сунцем које производи више соларних олуја.

Истраживачи су описали те ауроре изјавама свједока, који су говорили о „крвавој или гримизно црвеној” светлости, тако сјајној да сте „могли читати новине по њој”.

Карингтонов догађај узроковао је штету и пожаре у телеграфској мрежи и опреми, а неколико оператера доживјело је електричне шокове.

Такође је довео до великих прекида у раду телеграфа у Сјеверној Америци и Европи. Какве промене ће донети преокретање полова у 2024?

Иако Земљино магнетно поље одбија соларне олује, Делорес Нип, професорка ваздухопловног инжењеринга Универзитета Колорадо Болдер, рекла је „Воксу” да интензивне соларне олује „могу заправо да отворе Земљино магнетно поље и омогуће да прође много више енергије и (сунчеве короналне) масе, а кад се то догоди онда претендујемо да видимо све врсте утицаја”.

Астрофизичар Хосе Дијас До Насименто каже да „промјене током магнетног циклуса имају последице на Сунчев систем и друге планетарне системе захваљујући утицају свемирског времена”.

У случајевима попут Карингтоновог догађаја из 1859, соларне олује „могу да прекину електричну мрежу на Земљи” и буду „веома опасне за сателите и астронауте”, навео је он.

Ипак, из америчке Националне соларне опсерваторије кажу да нема разлога за панику и да је доследно преокретање Сунчевих полова доказ да наша звезда функционише како су научници предвидели.

Мајк Мареј, програмски директор Планетаријума Делта колеџа, предвиђа да преокретање сунчевих полова ове године – које ће се вјероватно десити између априла и августа – неће бити „ништа око чега треба бринути”.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана