Шта заправо мјери IQ?
Сваких десет година просjечан квоцијент интелигенције расте за три бода, а психолог Џејмс Флин већ деценијама прати овај тренд који је и назван по њему - "Флинов ефекат", пише IO9.
Флин говори како људи често забуном упоређују нечију памет с квоцијентом интелигенције. Интелигенција мjери научене способности, а не оне урођене. Растом квалитета едукације дjеце у школама мијења се много тога па и дјеца временом остварују боље резултате на стандардизованим тестовима, између осталог и на IQ тестовима.
Нова истраживања
Флинов став у супротности је са другим теоријама према којима IQ тестови мјере урођене умне способности на које образовање, култура и околина у којој појединац живи наводно не утичу. Ипак, нова истраживања поткрепила су његову теорију.
Истраживање Ејнсли Мичам поткопава теорију да културолошки и едукацијски елементи не могу да утичу на нечије апстрактно размишљање. Међутим, истраживање је показало да је и на апстрактно размишљање примјењив Флинов ефекат.
Она тврди да бољи резултати на IQ тестовима не говоре да постајемо интелигентнији већ да људи данас више уче да апстрактно размишљају. Нагласак на апстрактном размишљању видљив је у школама, у технологији, па чак и у телевизијском садржају. Многи људи који су пијре 50 година уживали у комедијама вјероватно не би регистровали мета-хумор који постоји у данас популарним серијама.
Утицај околине
Дакле, ако је квоцијент интелигенције резултат утицаја околине, шта то говори о самој интелигенцији? Зар нису неки људи рођени с већим умним способностима од других? Вјероватно нису, каже професорка Мичам.
Наравно, они који су преживјели повреде мозга или су имали потешкоће у развоју имају и другачије менталне способности, али већина других има више-мање сличне способности.
IQ тестови нам заправо говоре о утицају околине и искуства, али то никако не значи да су такви тестови непотребни. Они нам помажу да пратимо начин размишљања који се преноси с генерације на генерацију.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
